Svim građanima Srbije u 2017. veći porez, samo vlasnicima vila na Dedinju i Senjaku manji

Gotovo svi građani će sledeće godine dobiti uvećane račune za porez, sem vlasnika vila i luksuznih kuća u prestonici, na Dedinju i Senjaku.

Ovim nekretninama je, kako kažu u gradskoj Upravi javnih prihoda, pala cena, pa će biti privilegovani i nižim iznosima na uplatnicama, pišu Večernje novosti.

Kaća Lazarević, stručnjak za nekretnine, smatra da je do apsurdne situacije, da žitelji elitnih delova grada, koji spadaju u ekstrazonu, budu pošteđeni poskupljenja, došlo zbog pogrešnih kriterijuma. 

Da bi odredili visinu poreza na imovinu u Upravi prihoda uzimaju vrednost tri prosečne prodaje na sličnoj lokaciji koje su se dogodile od januara do septembra”, objašnjava vlasnica agencije Kaća Lazarević nekretnine. 

„To mogu biti tri najbolje ponude, sa najvišim cenama ili tri najlošije, u zavisnosti od njihovih želja. Prosek cene kvadrata se množi brojem kvadrata svakog vlasnika i uz umanjenja na koja ljudi imaju pravo, dobija se konačna cifra. U jednoj ulici imate stanove čija je vrednost po kvadratu od 900 do 2.500 evra i sad od poreznika zavisi koje će nekretnine uzeti u obzir kada prave proračun“, objašnjava ona. 

Lazarevićeva smatra da metodologija obračuna mora da se promeni i da se prilagodi našim uslovima, odnosno da se uzima prosek cene svih prodatih kvadrata tokom devet meseci. Ona ističe i da nije tačno da je cena nekretnina na elitnim lokacijama pala, već tvrdi da je smanjena tražnja za ovim objektima, jer su skupi. 

„Vile i luksuzne kuće koštaju od milion do pet i šest miliona evra, a za takve nekretnine trenutno nema kupaca“, priča Lazarevićeva. 

„Ovakav porez na imovinu je i skup za naše ljude. U državama u okruženju vlasnici ne plaćaju porez na nekretnine u kojima žive“, dodaje ona. 

A i funkcioneri koji skupe nekretnine na elitnim lokacijama iznajmljuju od države hteli bi očigledno da postanu njihovi vlasnici. Oni su, čini se, po drugi put pokušali da kroz nove propise „provuku“ privilegiju za sebe. Jer, u Predlogu zakona o stanovanju i održavanju zgrada u članovima 153, 154 i delom u članu 152 stoji pravo na otkup stanova u javnoj svojini. Slično je bilo i pre godinu dana kada je predsednik Tomislav Nikolić odbio da potpiše Zakon o posebnim uslovima prodaje određenih nepokretnosti u svojini Republike Srbije koji je omogućavao zakupcima ekskluzivno pravo na otkup državnih nekretnina. 

Ministarstvo građevinarstva je, međutim, u petak oštro demantovalo natpise u medijima i najavilo ukidanje spornih članova. To što su ih uvrstili u predlog novog zakona pravdaju potrebom da se porodicama poginulih i povređenih pripadnika državnih organa, poput MUP, omogući stambeno zbrinjavanje. 

Pomoćnica ministarke Jovanka Atanacković istakla je da državni funkcioneri, niti bilo ko drugi, neće moći da zloupotrebe zakon. 

„Imajući u vidu ukupnu problematiku, po nalogu potpredsednice Vlade i ministarke građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorane Mihajlović, sa spornim članovima, pre svega 153, neće se ići pred Skupštinu, oni su izbrisani iz predloga zakona“, rekla je Atanackovićeva.