Prema rečima predstavnika malinarskih udruženja u Bosni i Hercegovini, ali i hladnjačara koji posluju i u toj zemlji i u Srbiji, u našu zemlju je nezvaničnom odlukom onemogućen uvoz maline iz BiH u Srbiju. Sagovornik Nove ekonomije kaže da se na taj način krše pravila slobodnog tržišta, ali i dodatno obara cena domaće maline koja je inače ista u obe zemlje.
Problem je u tome što je Srbija zabranila uvoz malina dok ne prodaju svoje u inostranstvu, dok cela Bosna i Hercegovina izvozi malinu u Srbiju, a oni onda dalje izvoze u inostranstvo, rekao je nedavno za portal Faktor.ba (vest su preneli i drugi poertali u BiH) Ivan Stojanović, iz Udruženja Vilamet u BiH.
„Vlada Srbije u martu 2023. godine donela je odluku da se zabranjuje uvoz maline iz Bosne i Hercegovine, dok ne prodaju svoju malinu. Ljudi će morati da odustanu od proizvodnje malina jer u ovoj godini neće imati novca za uzgoj novog roda. Ovo je izgleda početak kraja proizvodnje malina“, dodaje Stojanović.
Nedžad Bićo, predsednik Udruženja poljoprivrednika FBiH, takođe je potvrdio za Faktor.ba, da će malinari propasti jer zavise od Srbije koja je otkupljivala maline iz BiH. Uz to otkupljivači maline u Federaciji BiH nisu uspeli da je prodaju.
„Dakle, situacija je ista kao i u RS (Republici Srpskoj). Otkupna cena malina već nekoliko godina dobro pada. U BiH nemamo ni strategije za proizvodnju malina. Mnogo se malinjaka i počupalo i proizvodi se nešto drugo, pa je proizvodnja malina pred gašenjem u celoj BiH“, kaže Bićo.
Prema njegovim rečima, malinarima ne može niko da pomogne, jer otkupna cena zavisi od svetskih berzi i od izvoza.
„Srbija je zabranila uvoz naših malina i naša jedina odbrana je da mi na isti način uzvratimo Srbiji i čuvamo svoje tržište o bilo kojem prizvodu da se radi, a isto tako i prema Hrvatskoj ili bilo kojoj drugoj državi. Međutim, Vijeće ministara BiH više štiti ekonomije u Srbiji i Hrvatskoj, a za Bosnu i Hercegovinu nije ih briga“, kaže Bićo.
Za Novu ekonomiju sve to je potvrdio i direktor jedne od hladnjača u Srbiji koji ponekad uvozi malinu iz Bosne i Hercegovine, otkupljuje malinu u Srbiji i izvozi to voće iz Srbije (ime i prezime poznato redakciji).
„Kupujemo svo voće, malinu, šljivu, višnju, imamo i malu hladnjaču u Bosni“, sve ove godine godina nije bio nikakav problem da se malina koja se u skladišti u BiH uveze u Srbiju“, kaže sagovornik našeg portala.
Kako objašnjava, malinu iz Bosne mogli su da izvoze iz te države, ali su želeli da se ona sortira i priprema za izvoz u Srbiji, kako bi zaposlili više ljudi iz naše zemlje.
„Farmeri su tražili da se zabrani uvoz maline iz Poljske, Bugarske, Bosne, što Srbija ne sme da uradi. Ako bi zvaničnoi zabranila uvoz iz tih država, onda bi te države takođe zabranile izvoz“, objašnjava naš sagovornik.
Kako podseća, prošle godine u avgustu ili septembru, neki farmeri su se ljutili zbog niske cene i tražili da država natera privatnike da podignu cene.
„To naravno niko ne može da ih na to natera“, kaže naš sagovornik.
Prema njegovim rečima, u Srbiju se objektivno uveze manje od tri do četiri posto malina u odnosu na to koliko Srbija proizvede i izveze tog voća, radi se o beznačajnim količinama.
„Preteći ozbiljnijim štrajkovima, mada se u ariljsko-ivanjičkom kraju nalazi 30 odsto maline, u ostalim krajevima, na jugu Srbije, u Šapcu niti su se farmeri bunili niti su pretili da će da protestuju“, kaže sagovornik našeg portala.
Pominje se zabrana uvoza maline iz Poljske, ali Bosna se namerno ne pominje.
Kako dodaje, razlozi koji to objašnjavaju su da se svaka vlast boji protesta.
„Oni su doneli odluku u skladu sa svim odlukama koje donose, a to je da se ništa ne napiše zvanično, a da u stvari sve funkcioniše kao da je zvanično. Čak je pre neki dan jedan od farmera iz Arilja koji je na platnom spisku vladajuće partije, rekao, eto država je zabranila uvoz malina iz Poljske, ali hladnjačari još nisu platili malinu“, naglašava naš sagovornik.
Kako dodaje, Evropska unija kada to bude doznala, ona može da donese odluku koja za Srbiju „može da bude katastrofalna“.
„Te odluke nigde zvanično nema jer je Srbija objavila da je Bosna njen najveći spoljno-trgovinski partner i onda ne može ništa da se zabranjuje, jer bi onda Bosna to zabranila i tamo. Oni su se dosetili onog čega se dosete svi koji žele nešto da muljaju, Vlada je naredila načelniku tržišne i fitosanitarne inspekcije da se proces uvoza oteže do iznemoglosti, odnosno do odustajanja“, dodaje naš sagovornik.
Prema podacima koje je Republički zavod za statistiku (RZS) dostavio Novoj ekonomiju, uvoz, ali i izvoz maline u Srbiju i iz Srbije je u padu tokom 2022. i 2023. godine.
Najveći problem je pad vrednosti njenog izvoza koji je tokom 2023. godine bio za trećinu manji nego 2021. godine. Prema tim podacima, izvoz i dalje daleko nadmašuju uvoz maline.
On kaže da su u njegovoj kompaniji krajem avgusta utovarili jedan kamion u njihovoj hladnjači koja se nalazi u Bosni.
„Kamion dođe na našu carinu, naša carina ne može da ocarini kamion bez sanitarnog uverenja koje se inače izdaje za 10 sekundi, jer je to uobičajena procedura. Onda se dobije nalog da se ta roba stavi u privremeni carinski magacin i ne može da se koristi dok ne dobije tržišno i sanitarno rešenje“, objašnjava naš sagovornik.
Dodaje da su kasnije naišli na odugovlačenje i prolongiranje.
„Pošto smo velika firma i znamo i sanitarnog i tržišnog, mi ga odmah pozovemo i on kaže, znate već o čemu se radi, ne smem da izdam rešenje dok ne dobijem odobrenje ’odozgo’ i tako ta roba stoji od avgusta do danas, umesto da uđe možda 50 kamiona, ’u vrh glave’, nekih 1.000 tona, što su beznačajne količine, nije ušao nijedan“, objašnjava naš sagovornik.
Maline i dalje, a od avgusta, kako dodaje, stoje na carini, tu se ništa nije promenilo.
„To sada stoji u privremenom carinskom skladištu dok tržišni inspektor ne dobije odobrenje sa vrha da dođe i pogleda robu, a već četiri-pet meseci ne dolazi da je pogleda“, objašnjava naš sagovornik.
„Najveći paradoks, koji je ’šlag na tortu’ je taj što je država omogućila jednom svom ’viđenom članu’ (radi se o jednoj hladnjači iz Zapadne Srbije, naziv poznat redakciji) da mogu da uvoze iz Bosne i sve što kupe im carine ’u danu’“, dodaje sagovornik našeg portala.
Prema njegovim rečima, poenta je u tome što nema zvanične odluke, kako kompanije ne bi tužile državu.
„Ovo je direktan udarac na Srbiju, naše vlasti to ne razumeju, mi više nećemo ni da uvozimo malinu iz Bosne u Srbiju, mi smo se odmah preorijentisali i počeli tamo da pakujemo našu robu za naše fabrike i za trgovinske lance u svetu“, dodaje sagovornik našeg portala.
Kaže i da je zbog toga 15 ljudi u Srbiji odmah izgubilo posao, jer su radili na sortiranju i prepakivanju robe iz Bosne.
Srbija kako dodaje kupuje pet, šest hiljada tona, što je kako ocenjuje, smešna količina u odnosu na 80.000 ili 90.000 tona koliko se proizvede u Srbiji.
Naš sagovornik kaže i da im je pre dve godine od avgusta i septembra u Srbiju ušlo 25 kamiona, odnosno 500 tona, a sada su ušla samo dva, odnosno 40 tona.
„Ušlo je pet puta manje, jer ne daju i tačka. Nema sanitarnog i uverenja tržišnog inspektora, a ta uverenja se dobijaju, u principu, u roku od pola sata“, dodaje sagovornik Nove ekonomije.
On napominje i da se isto dogodilo i na desetinama drugih hladnjača u Srbiji koje uvoze malinu iz Bosne.
„Druga, mnogo veća, dvostruka šteta je što je Srbija kontrolisala cenu maline u Bosni, a Bosanci sad idu po Evropi i nude malinu budzašto i obaraju cenu i Srbiji i već svi imamo problem da nam se traži da spustimo cene one robe u Srbiji koja je još neprodata“, dodaje predstavnik hladnjačara.
Kako naglašava, mislili su da će to nakon republičkih izbora biti povučeno, ali neće zbog lokalnih izbora u martu ili aprilu.
„Poseban problem je Bosna i Hercegovina koja se ne buni protiv ovakve odluke, zato što je tamo neki ministar iz stranke Milorada Dodika, a on neće da se buni protiv odluke srpske vlade“, smatra naš sagovornik.
Kako dodaje, u Bosni i Hercegovini su ipak šokirani i idu po svetu i prave štetu, obarajući cenu svoje i maline iz Srbije.
„Frapantno je i to što se ćuti i na kršenje CEFTA sporazuma, ja ne znam da li toga ima i u drugim oblastima, ali s obzirom da je Bosna važan spoljnotrgovinski partner, verujem da bi ta odluka odmah bila ukinuta, ako bi o tome počelo da se piše u medijima i da se talasa“, objašnjava naš sagovornik.
Kaže i da grupacija kojoj pripada ima dve fabrike i u Poljskoj, kao i da je malina koja se uvozi iz te zemlje takođe zanemarljiva, „u promilima“.
„Oni još nisu ni obavešteni o ovome, niko nije ni pokušao da uveze robu (malinu) iz Poljske, ona se uvozi samo u aprilu i u maju pred berbu, ako ovde u Srbiji više nema maline“, kaže naš sagovornik.
Dodaje i da njegova kompanija iz drugih zemalja uvozi razne proizvode koji ne rastu u Srbiji, ka i da za njih nema nikakvih problema, to se regularno uvozi.
Malinari iz Srbije ranije su se žalili kako velike hladnjače uvoze malinu iz drugih zemalja, u kojima je navodno jeftinija, mešaju je sa malinom iz Srbije i prodaju po manjoj ceni.
Naš sagovornik dematuje da bilo ko od hladnjačara pribegava takvoj „poslovnoj“ strategiji.
„Malina u Bosni košta isto kao i u Srbiji i nema nikakvog mešanja, uvoze se male količine. Uvoz iz Bosne stoji od avgusta, a 90 posto maline, mi smo platili sve 15. septembra i prošle i pretprošle godine, većina njih nije ništa platila ili veoma malo. Oni čekaju da im država ponovo reprogramira kredite koji dospevaju sad u martu“, kaže sagovonik Nove ekonoimije.
Kako dodaje, u Srbiji vlada uverenje kako je rešenje da se u Bosnu izvoze domaći mleko, sir i jaja, da izvozimo malinu u Poljsku ili Nemačku, a da se od njih ništa ne kupuje.
„Oni misle da to može. Mi smo 2022. uvezli 22 kamiona iz Bosne, a naš izvoz je bio 750 kamiona, to je (uvoz iz Bosne) manje od tri posto, ljudi preteruju, mi smo 20 godina ’držali’ bosansku malinu, mi je uvezemo i držimo celu pod kontrolom“, kaže naš sagovornik.
On ocenjuje i da će Srbija ove godine imati još nižu cenu maline zbog toga što se malina iz Bosne prodaje po nižoj ceni u svetu.
Maline u Bugarskoj i u Bosni su, prema njegovim rečima, istog kvaliteta kao one iz Srbije, čak i boljeg bolje od onih iz Srbije, u Bugarskoj zbog povoljnije klime, a u Bosni i Hercegovini jer su berači revnosniji i ne beru ih prljavim rukama.
„Ovde svaki drugi bere prljavim rukama i stalno su reklamacije, juče je u nemačkom časopisu objavljeno da se jednoj srpskoj firmi vraćaju desetine kamiona zbog toga što maline imaju te gljivice, noroviruse“.
Mešanje maline je kako podseća, težak carinski prekršaj za koji se ide u zatvor, kada se malina uveze iz neke države u njenoj deklaraciji to i stoji.
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
Država je ponovo donela Uredbu o obaveznoj proizvodnji i prometu hleba od brašna "T-500". Ovom uredbom, propisana je gramaža, sastav ali i maksimalna cena hleba koja se proizvodi od njega.Tako je Uredbom...
U prisustvu Delegacije Evropske unije u Srbiji, u Beogradu su danas predstavnici Uprave Ministarstva poljoprivrede Srbije za agrarna plaćanja i adekvatnih tela Crne Gore i Severne Makedonije potpisali sporaz...
U Srbiji je u proteklih nekoliko godina takozvani "Crni petak", dan kada prodavci tradicionalno nude velike popuste, postao veoma popularan način za brzo privlačenje velikog broja kupaca. Iako neke kompanije...
Iako za izgradnju gradskih stadiona u Leskovcu, Zaječaru i Loznici ni studija opravdanosti još nije napravljena, za njih je ukupno potrošeno 11,8 milijardi dinara, odnosno oko 100 miliona evra. Kako navodi S...
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
