Prošle godine 190.000 stranaca tražilo radnu dozvolu u Hrvatskoj

U periodu od januara do decembra 2023. godine u Hrvatskoj je zaprimljeno preko 190.000 zahteva za boravak i rad stranih radnika, pokazuju podaci Hrvatskog zavoda za zapopljavanje (HZZ).

Prema poslednjim podacima HZZ-a, u decembru 2023. godine je nastavljen pad registrovanih nezaposlenih osoba u odnosu na isti period 2022. godine, ali je zabeležen i nastavak rasta na mesečnom nivou, šesti u poslednjih sedam meseci, kažu RBA analitičari, a prenosi PoslovniPuls.

„Vredi napomenuti da je rast na mesečnom nivou još uvek odraz uobičajenog sezonskog obrasca, iako je trend započet nešto ranije nego uobičajeno (verovatno posledica i ranijeg zapošljavanja za turističku sezonu). Pad registrirovanih nezaposlenih na godišnjem nivou traje gotovo tri godine, odnosno na kraju decembra 2023. nastavlja se trideset i treći mesec zaredom“, stoji u komentaru RBA analitičara.

U odnosu na decembar 2022. godine broj registrovanih nezaposlenih smanjio se za 2.834 osobe ili 2,4 odsto.

S druge strane, u odnosu na novembar 2023. evidentiran je rast broja registrovanih nezaposlenih osoba pri HZZ-u za 1.732 osobe ili 1,5 odsto.

U skladu s navedenim, broj registrovanih nezaposlenih porastao je na 114.982 osobe. Hrvatski Državni zavod za statistiku treba da objavi detaljnu statistiku o trendovima na tržištu rada na kraju 2023. godine, a očekuje se da je stopa registrovane nezaposlenosti porasla s 6,4 odsto u novembru na 6,5 odsto u decembru.

Tokom decembra je iz evidencije nezaposlenih izbrisano 10.221 osoba (-15,4 odsto u odnosu na decembar 2022), a od toga je zaposleno 7.064 osobe (6.368 osoba na osnovu radnog odnosa i 696 osoba na osnovu drugih poslovnih aktivnosti).

Posmatrano prema zapošljavanju u radni odnos, većina osoba se zaposlila na određeno vreme (5.301 osoba ili 83,2 odsto).

Najveći broj ljudi se zaposlio u pružanju smeštaja, pripremi i usluživanju hrane, trgovini na veliko i malo, prerađivačkoj industriji, obrazovanju, kao i zdravstvenoj zaštiti i socijalnoj zaštiti.

Tokom decembra prijavljeno je 13.953 slobodnih radnih mesta, što je za 10,9 odsto manje na godišnjem nivou.

Najveći udeo u prijavljenim slobodnim radnim mestima imale su delatnosti iz zdravstvene zaštite i socijalne zaštite (2.896 ili 20,8 odsto), obrazovanja (2.099 ili 15,0 odsto), pružanja smeštaja, pripreme i usluživanja hrane (1.869 osoba ili 13,4 odsto), prerađivačke industrije (1.661 ili 11,9 odsto) te trgovine na veliko i na malo (1.258 ili 9,0 odsto).

U periodu od janura do decembra 2023, prosečan broj registrovanih nezaposlenih osoba iznosio je 108.921. U odnosu na prosek iz 2022. godine (116.127 osoba), zabeleženo je smanjenje za 6,2 odsto, dok je u odnosu na 2021. godinu (136.816 osoba) pad iznosio 20,4 odsto.

„Tržište rada u celoj 2023. godini pokazalo je otpornost na izazovno ekonomsko i geopolitičko okruženje što se odrazilo i na godišnji pad nezaposlenosti uz istovremeni rast zaposlenosti. Ovo je karakteristika tržišta rada širom evrozone. Iako i tokom 2024. očekujemo zadržavanje otpornosti tržišta rada, trendovi će delimično zavisiti od raspleta rivredne situacije u monetarnoj uniji i ostalim tržištima. S trenutne tačke gledišta, u uslovima slabljenja inflatornih pritisaka, solidna domaća potražnja uz očekivan blag oporavak inostrane, trebalo bi da podstiče rast privrednih aktivnosti, a time i deluje u smeru nastavka pozitivnih trendova na tržištu rada“, stoji u komentaru RBA analitičara.

Kako su naveli analitičari, prema podacima HZZ-a, broj primljenih zahteva za boravak i rad stranih radnika u periodu januar-decembar 2023. godine iznosio je više od 190 hiljada, što je, kako su naveli, bilo u skladu sa njihovim očekivanjima.

„Primljeni zahtevi odnosili su se na 538 zanimanja, a najtraženija za koja je izdato pozitivno mišljenje bila su iz građevinskih i uslužnih delatnosti“, naveli su analitičari.

Priliv radnika iz zemaja van EU u navedene delatnosti odražava nesklad ponude i potražnje na domaćem tržištu rada i prirodu posla.

Hrvatska mora da „uveze“ 400.000 radnika