U 2024. godini povoljnija ekonomska situacija, ali je reforma sistema neophodna

Glavni trgovinski partneri Srbije u evrozoni će malo brže rasti u ovoj godini, što će pozitivno uticati i na srpsku privredu. Međutim, na rast u Srbiji će više uticati domaći nego spoljni faktori, a privatna potrošnja biće motor rasta.

Kako bi ubrzala privredni rast i kako bi za manje od četiri decenije dostigla proseka Evropske unije, Srbiji je između ostalog potrebna reforma obrazovnog, ali i pravosudnog sistema. Dodatna stavka koja možda da pomogne je proces pridurživanje Evropskoj uniji, neke su od poruka sa panela „Makroekonomski trendovi u 2024. godini“, koju je organizovao NALED.

Stalna koordinatorka Ujedinjenih nacija (UN) u Srbiji Fransoa Žakob je poručila da se treba pomeriti sa „kratkoročnih i reaktivnih odluka“ na dugoročne i strukturne promene, jer je bilo vrlo lako u poslednjih par godina kriviti nekoga za ove (prim.aut. ekonomske) probleme, odsnosno „staviti krivicu na spoljne aktere“.

„Mislili smo da smo završili sa krizom, ali onda se desio rat u Gazi, problemi sa lancima snabdevanjem na Crvenom moru. Uvek će postojati neki spoljni događaj – moramo da sprečimo da nas ove krize remete“, rekla je Žakob.

Ona je ukazala na promene koje su se desile i srpskom zakonodavstvu za mnogo različitih sektora – sektoru energetike, životne sredine, u javnom sektoru i društvenom sekotru.

„Ovaj zakonodavni okvir ima i nekih pozitivnih stvari i prilično je dobar i jak u Srbiji. Ima mnogo usvojenh akcionih planova i strategija – ali je bilo problema u (njihovoj) impelementaciji. Ovo je zemlja koja mora da se pomeri u smislu implementacije zakona, da bi poslovno okruženje moglo bolje da funckionise i bude održivije“, rekla je Fransoaz Žakob.

Ona je navela da se održivost bazira na zelenoj transformaciji i smanjenju nejedankosti, da pažnju treba usmeriti na zelenu transformaciju, ali da nije to nešto što se radi „sa strane“, odnosno da to nije samo „sadnja drveća gradnja širokih trotoara“.

Beograd je mesto gde će u narednih nekoliko godina biti puno investicija. U naredne četiri godine može postati divan zeleni grad – ili užasan grad.

Glavni regionalni ekonomista Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) Peter Tabak rekao je da je dobra vest to što se očekuje da će glavni trgovinski partneri Srbije u evrozoni malo brže rasti, što će ubrzati i rast Srbije.

Međutim, on navodi de će rast evrozone biti svega 0,4 odsto, u narednoj godini 0,7 odsto, te da će rast u Srbiji više biti pod uticajem domaćih nego eksternih faktora.

„Prethodna i ova godina su pod uticajem nekoliko globalnih i regionalnih šokova, rat u Ukrajini, konflikt u Izraelu, sve to ima uticaj na globalni rast, sveukupno možemo da očekujemo određena unapređenja“, rekao je on.

Govoreći o tome kako do većih stopa rasta u Srbiji, on je naveo da ako se posmatra ekonomska konvergencija zemalja Zapadnog Balkana u poslednjih dvadeset godina, postojao je period relativno brze konvergencije između 2000. i 2009. godine doglobalne ekonomske krize, kada je razlika između rasta zapadnobalkanskih zemalja i evrozone bila oko 4-5 procenata, a da je posle tog perioda nažalost ova razlika u rastu se značajno smanjila i sada je oko 2-3 odsto (rast zemalja Zapadnog Balkana je za toliko procenata viši od rasta evrozone).

Tabak je ocenio da ako bi rast mogao da se ubrza i stigne do 4-5 odsto, što bi bilo 4 odsto iznad evrozone, to bi značilo brzu konvergeniciju do nivoa prihoda u Evropi, i to bi možda bio najbolji scenario.

„(Sa druge strane) ako bi razlika u rastu bila slična onoj posle globalne ekonomske krize (2-3 odsto), bilo bi potrebno sedam decenija da se postignu ciljevi.. Ono što sada možemo gledati na realističan način je da bi bilo potrebno četiri decenije da bi se došlo do evropskog nivoa“, rekao je on.

Izvršni direkotr UniCredit banke Nikola Vuletić je rekao da je za više stope rasta, da ne čekamo da 40 godina da dođemo na prosek EU, bitno koliko brzo ide proces pridruživanja EU, koliko brzo se otvaraju pristupni fondovi, koliko brzo se otvaraju svi drugi dostupni fondovi, kada cemo postati članica.

„Države koje pre nas postale članice imale su ogroman benefit od pristupanja EU, ogroman je benefit pristupanje evrozoni, i tu postoji jasna distinkcija između onih koji su u evrzoni i onih koje nisu“, rekao je on.

Prema njegovim rečima, druga bitna stvar je borba za talenete koja je davno počela u Srbije.

„Nama treba jedna ozbiljna refroma obrazovnog sistema, treba nam da imamo veći broj visoko-kvalifikovanih kadrova pogotovu u određenim oblastima koje su pokretači indsurije, gde smo deficiftarni“, rekao je on.

Vuletić je naveo i da je jako bitna efikasnost pravosudnog sistema, gde je, takođe, potebna dubinska reforma, jer učenicima u privredi treba brz efikasan pravosudni sistem, procesi koji se rešavaju u normalnim vremenskim okvirima.

On je naveo da je optimista za Srbiju što se tiče 2024. godine, te da će rast dolaziti iz rasta privatne potrošnje, do čega će dovesti smanjenje inflacije, kamtnih stopa, rast opšteg nivoa zarada.