Predlog za pristupanje BRIKS-u predat srpskom parlamentu

Narodni poslanici Pokreta Socijalista Đorđe Komlenski i Bojan Torbica po drugi put su Skupštini Srbije predali nacrt rezolucije o pridruživanju Srbije BRIKS-u (na engleskom, BRICS).

U nacrtu rezolucije traži se raspisivanje referenduma na kom bi se građani Srbije izjasnili o tome da li Srbija treba da se pridruži bloku zemalja u razvoju, koji su prvobitno sačinjavale Brazil, Rusija, Indija, Kina i zatim Južna Afrika, pre ovogodišnjeg velikog proširenja.

Dvojica poslanika su nacrt rezolucije podneli samostalno, odnosno nezavisno od Pokreta Socijalista, koji je pod vođstvom Aleksandra Vulina, a u koaliciji sa vladajućom Srpskom naprednom strankom.

Isti tekst su Skupštini predali i u avgustu prošle godine, ali se tada taj dokument nije našao pred poslanicima, budući da je parlament u međuvremenu raspušten zbog vanrednih izbora.

Postupak ovih poslanika tada je u javnosti tumačen kao politički potez za unutrašnju upotrebu s obzirom na popularnost Rusije i Kine u biračkom telu, a ne kao bilo kakav korak zasnovan na ekonomskoj logici.

Tako je istraživanje organizacije “Novi treći put” iz jula prošle godine pokazalo da bi, ako bi bili suočeni sa izborom BRIKS ili EU, BRIKS izabralo 47 odsto građana, a EU 35 odsto.

Upitana pre nekoliko dana da li Rusija vidi Srbiju u BRIKS-u, Marija Zaharova, portparol Ministarstva spoljnih poslova Rusije, izjavila je da “to zavisi od Srbije” i da “ako je Sr­bi­ja sprem­na, ako je to Sr­bi­ji in­te­re­sant­no, ako to Sr­bi­ja že­li, u pot­pu­no­sti mo­že da pre­ten­du­je na pu­no­prav­no član­stvo, ka­ko su to ura­di­le i dr­ža­ve ko­je su po­sta­le no­ve čla­ni­ce BRIKS-a”, kako je prenela Politika.

BRIKS je osnovan kao neformalni klub 2009. godine i danas teži ka tome da predstavlja značajan geopolitički i ekonomski blok. Brazil, Rusija, Indija i Kina formirale su grupu BRIK (naziv je akronim zemalja osnivača), da bi im se 2011. godine pridružila i Južnoafrička Republika, kada grupa postaje BRIKS.

Produbljivanje geopolitičke polarizacije nakon ruske invazije na Ukrajinu i sve napetiji odnosi Kine sa SAD-om, intenzivirali su napore Pekinga i Moskve da ojačaju BRIKS kao održivu protivtežu Zapadu, što je rezultiralo prošlogodišnjom odlukom da pozovu šest zemalja da se pridruže toj grupaciji.

Od 1. januara 2024, pridružilo se još pet zemalja i to Egipat, Etiopija, Iran, Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati.

Argentina koja je takođe bila pozvana da se priključi, nije postala članica, jer je novi predsednik te zemlje Havijer Milei u decembru doneo odluku o povlačenju iz procesa priključenja.

Novo ime grupacije posle proširenja još nije doneto, ali je jedan od glavnih predloga “Briks+”.

Proširenje je dovelo do toga da je na samitu BRIKS-a u avgustu 2023. u Južnoafričkoj Republici, kako je tada saopšteno, više od 40 zemalja izrazilo želju da se pridruži ovoj grupaciji, dok su 23 države podnele i formalni zahtev.

Koliki uticaj ima BRIKS?

BRIKS je prvenstveno formiran sa idejom da spoji najvažnije zemlje u razvoju i postane protivteža političkoj i ekonomskoj moći Sjedinjenih Američkih Država i Zapadne Evrope.

Zemlje BRIKS-a uključuju vodeće svetske sile (koje ujedno imaju i najveći uticaj u grupaciji), Kinu i Rusiju, kao i države koje imaju značajan uticaj na svojim kontinentima, kao što su Južna Afrika i Brazil.

O snazi ove grupe govore i podaci da, sa ukupnom populacijom od 3,5 milijardi ljudi, čini 45 odsto svetskog stanovništva i ukupnom vrednošću ekonomija zemalja članica, čini oko 28 odsto svetske ekonomije, piše BBC.

Priključivanje Irana, Saudijske Arabije i Ujedinjenih Arapskih Emirata podrazumeva da zemlje BRIKS-a proizvode 44 odsto svetske nafte.