Potrošačke cene u Kini zabeležile su najveći pad u poslednjih 15 godina, odnosno od 2009. godine, dok se vlasti u Pekingu suočavaju sa sve očiglednijim deflatornim rizicima.
Dok su mnoge razvijene zemlje bile fokusirane na kroćenje visoke inflacije, druga po veličini svetska ekonomija bori se sa usporavanjem cena od početka prošle godine, koje teraju regulatore da smanjuju kamatne stope kako bi podstakli rast.
Indeks potrošačkih cena u zemlji pao je 0,8 odsto u januaru na godišnjem nivou, iako je prosečna procena pada bila 0,5 odsto, piše Rojters.
Ovo je ujedno i četvrti uzastopni pad. U decembru su cene pale za 0,3 odsto.
Cene hrane u Kini u januaru pale su za čak 5,9 odsto u odnosu na godinu ranije, prenosi SEEBiz.
Hao Hong, glavni ekonomista i partner u GROW-u Investment Group, rekao je juče za CNBC “Street Signs Asia” da je cena svinjetine pala za 17,3 odsto u januaru na godišnjem nivou, a kao razlog za to naveo je prekomernu ponudu tog mesa izazvanu odlukom vlasti u Kini da krenu u agresivno obnavljanje stočnog fonda u poslednje dve godine, nakon epidemije svinskog gripa.
Indeks proizvođačkih cena u Kini pao je 2,5 odsto u januaru u odnosu na prethodnu godinu, nakon pada od 2,7 odsto u decembru.
Azijski gigant se borio da povrati ekonomski zamah od kraja pandemije COVID-a krajem 2022. godine.
Ekonomisti upozoravaju da bi produžena deflacija mogla dodatno da uzdrma već poljuljano poverenje investitora i da Kina treba da preduzme mere brzo i agresivno kako bi izbegla rizik da se deflaciona očekivanja ukorene među potrošačima.