Makedonski radnici su najeftiniji u regionu, jer rade za minimalac od 171 dolara.
Poređenje koje je napravio sofijski list „24 časa“, prema kom je bugarski minimalac od 206 dolara i 24 centi manji od kineskih nadnica, pažnju na minimalne zarade je skrenuo i skopski „Večer“.
Paralele koji je napravio ovaj dnevnik pokazuje da Balkan polako klizi ka platama radnika sa dalekog Istoka. Makedonski minimalac bi trebalo da se poveća za više od 50 odsto da bi dostigao kinesku minimalnu platuu pojedinim regionima.
Minimalna plata u Kini iznosi od 138 dolara u oblasti Jiangdži, do 238 dolara u regionima Guangadong i Šenzen gde se nalaze mnogobrojne visokotehnološke kompanije.
Uporedna analiza pokazuje da Makedonija ima najkonkuretniju radnu snagu u odnosu na minimalnu zagarantovanu cenu rada na celom Bakanu. Više minimalce imaju svi makedonski susedi. U Albaniji je minimalac 194 dolara, u Bugarskoj 206 dolara, u BiH 216 dolara, u Srbiji 244 dolara i u Hrvatskoj 481 dolar.
Najviši minimalac se radnicima u regionu isplaćuje u Sloveniji – 1.004 dolara.
Niski troškovi radne snage bili su glavni adut makedonske vlade u privlačenju stranskih investitora, kojima se nude i druge beneficije, ali je država i dalje na začelju u regionu po visini inostranih direktnih investicija.
„Narudžbine iz Kine i iz zemalja Bliskog Istoka počelesu da se sele u Evropu, a dobar deo kolača uspele su da uzmu i makedonske tekstilne kompanije.U dalekoistočnim zemljama su se povećalenadnice, a i traži se kvalitet. Tu je šansa za makedonsku tekstilnu industriju, ali samo preko modernizacijei proizvodnjekvalietnog proizvoda. Za modernizaciju fabrika potrebni su jeftini krediti“,komentariše Dimitar Stojanovski iz trikotaže „Pelister“ u Bitolju.
Pece Ristevski, predsednik Sindikata energetičara, metalaca i rudara oduvek je tvrdio da visina plate u zemlji nikada nije bilaproblem za inostrane investitore.
„Ima zemalja sa daleko višim platama gde su inostrani investitori uložili milijarde evra. Ovo pokazuje da ima drugih prepreka koje Makedonija treba da eliminiše. Prevashodno,to su nerešene evro-atlanske integracije, kao i malo tržište“.