EU finansiranje u Srbiji uoči rezolucije: Do jeseni verovatno bez promena

Poslednja rezolucija usvojena u Evropskom parlamentu (EP) stavlja državu u nezavidnu situaciju, iako nije obavezujuća, a upozorenja sa kojom se Srbija susreće godinam unazad – ovog puta može imati posledice po ekonomiju.

U rezoluciji u kojoj se traži istraga navodnih izbornih neregularnosti, jasno je naznačeno da će u slučaju srpske vlasti ne pokažu volju da sprovedu ključne preporuke (ili ako rezultati istrage ukažu na to da su vlasti bile direktno uključene u prevaru birača), evroposlanici pozvati na obustavu finansijske podrške EU Srbiji „zbog ozbiljnih kršenja vladavine prava“.

Rezolucija dalje treba da se nađe pred Evropskom komisijom, prema rečima Vladimira Međaka, stručnjaka za evropsko pravo iz Evropskog pokreta, ali i EP i EK očekuju izbori ove godine, jedni na proleće, a drugi na jesen. Kako objašnjava Međak, trenutna predsednica EK se nada reizboru, a kritike na njen račun što se tiče Srbije su već stigle.

Činjenica je da su evropske birokrate bile svesne duže vreme da je Srbija u mnogome nazadovala kada su demokratski procesi u pitanju, što su mnoge organizacije iznosile u svojim izveštajima.

Ukratko, da li će Srbija ostati bez fondova iz EU i njenih banaka, da li će investitori promeniti na gore percepciju o državi, tek će se videti.

Za Srbiju i ovdašnje vlasti nije prvi put da se konfrotiraju sa Evropom, a da lokalnu opoziciju označe kao izdajnike. Prema rečima  Međaka „srpske vlasti su kupile vreme do jeseni“.

Ostaje pitanje i zašto vlasti u Beogradu, koje teže ulasku u Evropsku Uniju (EU) i koriste njihove fondove i povoljne kredite, na postavljene uslove iz Evrope reaguju oštro.

„Osim iz IPA fondova iz kojih na godišnjem nivou povlačimo oko 200 miliona evra, tu je i onaj poslednji paket za Zapadni Balkan od šest milijardi evra bespovratnih sredstava i povoljnih kredita, za koji se procenjiuje da će skoro 50 odsto otići Srbiji. Osim toga, tu su i kreditiranja i finansiranja od svih drugih evropskih banaka, kao što je Evropska investiciona banka, Evropska banka za obnovu i razvoj i niz drugih, koje će u slučaju negativnog raspleta prestati sa finansiranjem,“ rekao je Međak.

Poslednji paket pomoći se od šest milijardi evra je EU opredelila krajem prošle godine. Od te sume, dve milijarde evra je u bespovratnim sredstavima, a preostale četiri milijarde evra u povoljnim kreditima, koji su (u slučaju Beograda i Prištine) uslovljeni ispunjavanjem obaveza iz dijaloga i primena Sporazuma o putu ka normalizaciji.

U petak je i EIB Global, finansijski ogranak Evropske investicione banke (EIB) za aktivnosti izvan EU, saopštio da je investirao rekordne 1,2 milijarde evra širom Zapadnog Balkana 2023. godine, a da je do danas od strane ove banke u region pristiglo ukupno šest milijardi evra.

Jedan od projekata je i 693 miliona evra vredan za železničke prugame u Srbiji i Severnoj Makedoniji, kao i projekti za podršku malim i srednjim preduzećima, nergetike, vodosnabdevanja, zdravstva i obrazovanja.

„Moguće je da dođe do neke promene, rezolucija je više upozorenje, a ne nešto što je pravno obavezujuće. Naročito što je poslednji paket pomoći od 6 milijardi evra za Zapadni Balkan bio izdašniji. Mislim da veća šteta može da nastane ako investitori budu reagovali negativno na ove vesti,“ kaže Ivan Nikolić sa Ekonomskog instituta u Beogradu.

Ovo je samo deo projekata i novca koje iz pravca EU stižu u Srbiju, mada je primetno da Srbija sve više sarađuje sa Kinom.

U 2022. godini godini kineske SDI (strane direktne investicije) prvi put su premašile one iz EU, a i tu su dva velika infrastrukturna zajma u visini od 3,2 milijarde evra za kanalizaciju i preradu otpadnih voda, dve milijarde evra ulaganja u energetiku, kao i brojni drugi veliki infrastrukturni projekti koje Srbija radi sa kineskim bankama.

Rudnik RTB bor, kao i železara iz Smedereva su prodati Kinezima. Jedina razlika između kredita, projekata, finansiranja između EU i Kine je transparetnost.

Investotori iz EU koji posluju u Srbiji su u nedavnom izveštaju “Bela knjiga” za 2023. naveli da je u pogledu izloženosti Srbije prema EU,” zaprepašćujuća” činjenica da ona poslednjih godina vidno opada, iako je još uvek dominantna.

Prema njihovom mišljenju, ovi trendovi korespondiraju opadajućem marginalnom napretku u pridruživanju Srbije ka EU.

“Spoljna politika Srbije jeste važan faktor, pogotovu danas u uslovima rata u Ukrajini i na Bliskom Istoku. Ali ona nije bitna prepreka za priključivanje Srbije EU. Bitna prepreka je institucionalna neusklađenost i odsustvo neophodnih reformi u Srbiji“, objašnjavaju investitori iz Evrope.

Skor napretka Srbije ka EU je na istorijski najnižoj tački u 2023. godini  na 1.58”, prema izveštaju „Bela knjiga“.

*Ovaj tekst je izmenjen u 14:33 časova u poslednja četiri pasusa sa izveštajem EU investitora