Velika kineska državna kompanija za proizvodnju uglja izazvala je „drastičan pad“ podzemnih voda u blizini svojih projekata, objavio je Grinpis.
Jezera su se prepolovila, izvori presušili i pojavile peščane dine u blizini postrojenja kompanije u Unutrašnjoj Mongoliji, kojim rukovodi konglomerat grupe Šenhua, naveo je Grinpis.
Grupa je projekat nazvala „klasičnim primerom unapred neproverenog širenja industrije uglja, koja je u sve većem sukobu sa kineskim vodenim resursima“.
Kina kao najveći potrosač energije na svetu u velikoj meri se oslanja na ugalj kao energeta za svoju industriju, ali je izložena sve većem pritisku da balansira rast i suzbijanje zagađenja čovekove okoline.
Postrojenje u Ordosu, glavnom gradu Unutrašnje Mongolije, glavnom regionu za proizvodnju uglja, je inicijalni projekt u kome se hemikalije dobijaju iz uglja.
Grinpis je uzela postrojenje Šenhua, jer bi ono moglo postati model za prerađivače koji masovno koriste vodene izvore Kine, rekla je predstavnica ekološke grupe Li Jan.
Ona je dodala da je ta kompanija prvo državno preduzeće u Kini koje je kritikovao Grinpis.
Takve firme obično imaju dominantan položaj u kineskoj privredi i uživaju bezgraničnu podršku vlasti.
Šenhua grupa nije ista kompanija kao firma koja je držala bivši fudbalski klub Didier Drogbe, Šhangaj Šenhua.
Da bi omogućila nesmetanu proizvodnju, postrojenje Šenhua crpi vodu iz 100 kilometara udaljene oblasti Haolebaođi, objavio je Grinpis čiji sturčnjaci su 11 puta posetili taj kraj za pet meseci ove godine.
Jezero Subeinaoer je izgubilo 62 procenta vode od 2004. do 2011. navodi se u izveštaju, dok se seljaci i stočari žale da u okolini trava nestaje, a umesto nje se pojavljuju peščane dine, preneo je AFP.
Lokalno stanovništvo koje je ranije bušilo bunare 10 do 20 metara duboke, sada mora da idu s bušotinama od 100 -150 metara da bi došli do vode, navela je direktorka ovig izveštaja Deng Ping.
Kina je najveći svetski proizvođač i korisnik uglja i na nju otpada skoro polovina svetske potrošnje.
Zagađenja vazduha i okoline su postala njaveća briga stanovništva, a mnoge zajednice širom zemlje često protestuju zbog podignutih industrijskih postrojenja strahujući za svoje zdravlje.
Studija koju je ovog meseca objavio jedan naučni žurnal u SAD pronašla je da je decenijama stara praksa besplatne podele uglja za grejanje u zimskim mesecina na severu Kine smanjila životni vek stanovništva za više od pet godina.
Peking je postavio cilj da podigne potrošnju nefosilnih izvora energije na 15 odsto do 2020. sa 10 procenata u 2010.
