Evropske banke akcionarima isplaćuju 120 milijardi evra, zbog rekordnih kamata

Evropske banke su na putu da uplate preko 120 milijardi evra svojim akcionarima, gledajući rezultate poslovanja za 2023. godinu, a njihovi šefovi su pod pritiskom da povećavaju dividende i pridobiju investitore koji su poslednjih godina bili prestrašeni zabranama isplate profita i porezima na „neočekivane prihode“.

Najveće evropske banke koje se visoko kotiraju na berzi obećale su 74 milijarde evra dividendi i 47 milijardi evra kroz otkup akcija, što je povećanje od 54 odsto u odnosu na prinos na kapital iz prethodne godine i rekordan rezultat barem od 2007. godine, ukazuju podaci koje je prikupio UBS, a objavio Financial Times.

Od 2020. godine evropske banke su iskoristile prednost svog nesvakidašnjeg profita (nastalog usled brzog rasta kamatnih stopa) da otkupe akcije po sniženim cenama.

„Bankama je potreban visok i održiv prinos. Imamo visoke prinose, ali postoji znak pitanja o održivosti“, rekao je Antonio Roman, portfolio menadžer fonda Akiom European Banks Ekuiti.

Prinosi na kapital su očigledan preokret od pre četiri godine, kada je Evropska centralna banka naredila zajmodavcima da zamrznu dividende i otkupe akcije na početku izbijanja COVID-19. Ova odluka je narušila reputaciju sektora među međunarodnim investitorima.

Evropski zajmodavci dobili su 100 milijardi evra neočekivanih prihoda u protekle dve godine, zahvaljujući razlici između kamate koje plaćaju na depozite i primanja na kredite, poznatoj kao neto prihod od kamata.

Među najprivlačnijim najavama o distribuciji ove godine su italijanski UniCredit, koji je obećao da će investitorima isplatiti 8,6 milijardi evra, odnosno ceo svoj profit za 2023. godinu.

Barclays se u ponedeljak obavezao da će vratiti deset milijardi funti akcionarima u naredne tri godine, dok je u petak Standard Chartered rekao da će vratiti pet milijardi dolara u istom periodu.

Ali analitičari su upozorili da će nivo prinosa akcionara početi da opada sledeće godine, pošto su centralne banke smanjile kamatne stope, a zajmodavci su primorani da traže druge linije prihoda.

„Banke su značajno povećale povraćaj kapitala akcionarima, ali to bi moglo da bude onoliko dobro koliko bude. Regulator možda neće dozvoliti mnogo povoljniju raspodelu gotovine investitorima u budućnosti“, rekao je analitičar JPMorgana Mislav Matejka.

Evropski regulatori su postali opušteniji u pogledu otkupa akcija u poslednjih nekoliko godina jer su banke izgradile jak nivo kapitala, ali se smatra da im nije prijatno prinos akcionara koji je veći od godišnjeg profita banaka.

Ovog meseca, UBS je takođe saopštio da će povećati svoju dividendu za 27 odsto, na 70 centi po akciji u maju, i otkupiti do milijardu dolara vredne akcija u 2024. Program povrata kapitala je pauziran kada je prošlog proleća pristao da kupi Kredi Suis.

Španski Santander i Dojče banka, najveći nemački zajmodavac, najavile su planove za povećanje prinosa svojim akcionarima poslednjih nedelja, dok je italijanska banka Monte dei Paschi di Siena objavila svoju prvu dividendu u proteklih 13 godina.

Malim akcionarima „Robnih kuća Beograd“ uskoro isplata iz stečajne mase