Koliko će nas koštati čokolada?

Cene kakaoa u svetu dostigle su istorijske rekorde nakon smanjenja proizvodnje u Zapadnoj Africi. Međutim, kako piše Bloomberg, regulativa Evropske unije doneta sa idejom da se smanji deforestacija u svetu može dodatno da pogura cene na gore.

Smatra se da će ta promena uslova na evropskom tržištu preokrenuti lanac snabdevanja kakaom i uticati na rast cena slatkiša, proizvoda za negu kože i biljnih lekova.

Naime, počevši od 30. decembra 2024. godine, Evropska unija će zahtevati od kompanija kao što su Cargill Inc., Ferrero Group, Nestle SA i Mars Inc. da dokažu da svako zrno kakaoa koje uvezu na kontinent nije doprinelo krčenju šuma negde drugde.

Ako se uzme u obzir da je zrnu kakaoa potrebno od 12 do 18 meseci da od berbe stigne na tržište Evropske unije, jasno je da kakao koji se trenutno bere već mora da odgovara postavljenim uslovima.

Evropska unija, inače je najveći kupac kakaoa iz Obale Slonovače i Gane, a kakao koji ne bude ispunjavao uslove najverovatnije će završiti na drugim tržištima, u Aziji i Americi.

Pol Dejvis, predsednik industrijske grupe Evropske asocijacije za kakao rekao je da očekuje da će poremećaji na tržištu trajati jednu do dve godine, što bi moglo značiti veće cene u Evropi.

Šta podrazumeva Regulativa EU o deforestaciji?

Regulativa Evropske unije o deforestaciji koja je stupila na snagu 29. juna 2023. odnosi se na uvoz na tržište Unije, kao i na izvoz iz Unije određene robe i određenih proizvoda povezanih s deforestacijom i degradacijom šuma.

Uredba navodi sedam vrsta relevantne robe (goveda, kakao, kafa, palmino ulje, kaučuk, soja i drvo) odnosno proizvode koji sadrže relevantnu robu, koji su hranjeni relevantnom robom ili su proizvedeni uz upotrebu relevantne robe (poput kože, mesa, čokolade i slično) a koje smeju da budu stavljene na tržište Evropske unije ukoliko ispunjavaju određene uslove.

Konkretno, proizvodi koji su povezani sa deforestacijom, u koje spada i kakao, da bi mogli da uđu na tržište Evropske unije, treba da budu proizvedeni na zemljištu na kojem nije bilo deforestacije (prenamene šume za upotrebu u poljoprivredne svrhe, bez obzira na to je li uzrokovana ljudskim djelovanjem ili ne) nakon 31. decembra 2020. godine.

Nemoguća misija?

Međutim, prema pisanju Bloomberga, a na osnovu istraživanja sprovedenog na jugozapadu Obale Slonovače krajem 2023. vrlo je moguće da EU regulativa neće biti primenjiva.

“Evropa pokušava da ukroti lanac snabdevanja koji je napuknut, niskotehnološki, neuređen i podložan zloupotrebi od strane hiljada malih farmera i prikrivenih posrednika”, navodi se.

Kakao trenutno menja vlasnika najmanje šest puta tokom svog putovanja do evropskog tržišta i meša se sa drugim serijama na svakom koraku. Do prvog mešanja dolazi odmah nakon žetve u komunalnom otkupnom centru, gde 20 do 30 farmera ostavlja svoj proizvod, pa se ta praksa nastavlja na dalje.

Podaci pokazuju da konačna isporuka koja dospe do Starog kontinenta može da sadrži zrna sa više od 80.000 farmi, zbog čega se čini da će pratiti poreklo vreće kakao biti gotovo nemoguća misija.

Proizvodnja kakaoa ima udeo od 7,5 odsto u doprinosu Evropske unije globalnoj deforestaciji. Procene su da je ekspanzija farmi kakaoa  odgovorna za gubitak više od 360.000 hektara šume u periodu od 2000. do 2020. godine, što je ekvivalentno veličini dva Londona.