Evropski selјaci protiv „zelene agende“

Evropsku uniju već više meseci potresaju protesti polјoprivrednika, koji su se spontano proširili na čak 11 država. Ta svojevrsna „pobuna“ postala je ove godine jedna od najvažnijih političkih tema pošto su protesti eskalirali u dve najvažnije članice Unije, Nemačkoj i Francuskoj.

Osnovni razlog za proteste je primena raznih propisa iz tzv. zelene agende. Ambicija EU da do 2050. godine postane „karbonski neutralna“ posebno pogađa polјoprivredu. Polјoprivredna mehanizacija koristi fosilna goriva; za sada je teško zamisliti električni traktor, proizvodnju bez veštačkih đubriva koja se dobijaju uz hemijske procese koji emituju veliku količinu uglјen-dioksida, kao i bez upotrebe pesticida. To nije sve, od polјoprivrednika se traže i „održavanje biodiverziteta“ zemlјišta i obimno administriranje (potrebno je popuniti veliki broj formulara, izveštaja i analiza).

Protesti polјoprivrednika potresli su glavne evropske prestonice. Višednevne blokade saobraćaja praćene su izbacivanjem stajskog đubriva (veoma neprijatnog za čulo mirisa) ispred klјučnih vladinih zgrada.

Polјoprivrednici nisu brojni, niti je značajno njihovo učešće u „džidipiju“, ali su veoma „nezgodni“ za vlasti iz više razloga. Pre svega, javnost ih u velikoj meri podržava, uprkos tome što dovode do ometanja normalnog života stanovnika metropola. Zato je izostala (u najvećem broju slučajeva) bilo kakva akcija policije, iako bi u većini država slični protesti bili brzo rasterani posebnim policijskim snagama uz brojna hapšenja.

Ne samo što nije bilo policijske reakcije, nego su klјučne evropske vlade brže-bolјe krenule da ispunjavaju dobar deo zahteva protestanata. Groteskno je bilo posmatrati kako francuski predsednik Makron, inače veliki „promoter“ EU, napada „briselsku administraciju“ i obećava da se nikada neće usvojiti već praktično dogovoren trgovinski sporazum između EU i Južne Amerike („Merkosur“). Francuska i nemačka vlada su promptno ukinule razne namete na dizel gorivo, kao i brojne druge mere.

Protesti su ozbilјno ugrozili deo „zelene agende“ posvećen polјoprivredi. Evropska komisija je na brzinu odustala od mera kojima se predviđa smanjenje upotrebe pesticida, iz cilјeva „redukcije emisija“ za 2040. godinu naprasno je izbačeno pominjanje polјoprivrede, a za godinu dana je odložen zahtev da polјoprivrednici ostave deo zemlјe nezasejan radi „obnove biodiverziteta“.

Evropski političari, popuštanjem pred zahtevima protesta, pokušavaju da kupe mir makar do izbora za Evropski parlament u junu, plašeći se da će radikalno desne stranke dodatno ojačati usled velikog nezadovolјstva polјoprivrednika.
Time je samo privremeno „kuplјeno zatišje“, pošto se cilјevi „zelene agende“ ne mogu realizovati bez drastičnih promena u polјoprivrednoj proizvodnji, koje će znatno povećati proizvodne troškove, što će na kraju neminovno dovesti do drastičnog poskuplјenja hrane i udara na celokupno stanovništvo. Planovi Brisela za dekarbonizaciju će se tek osetiti u najširoj populaciji; na primer, uskoro će se uvesti karbonske takse na grejanje, što će drastično poskupeti troškove grejanja, posebno za slabo izolovane stanove (u kojima po pravilu žive „obični“ lјudi, a ne elita).

Malo ko od evropskih političara ima hrabrosti da prizna da će „zelena agenda“ kod većine stanovništva dovesti do smanjenja standarda. Na to ih je nedavno javno upozorio guverner belgijske centralne banke Pjer Vunš. On je naglasio da političari više ne obmanjuju stanovništvo da će „zelenilo“ dovesti do povećanja raznih poslovnih prilika, društvenog proizvoda i da će kreirati milione dobro plaćenih radnih mesta, već da će te mere smanjiti potencijal za rast.

Štrajkovi polјoprivrednika su samo upozorenje da „zelena agenda“ ne može tek tako proći, a da se stanovništvu ne saopšti istina o tome da će zbog toga biti samo siromašnije. To naravno nije popularno, i zato političari i beže od toga. Zato ne treba mnogo da čudi rast raznih populističkih stranaka koje upravo kritikom „zelene agende“ privlače birače.