DA/NE

DA

Prsti u pekmezu

Evropski parlament usvojio je rezoluciju o izborima u Srbiji, koja je oštrija nego što je iko očekivao, a posebno oni koji su uhvaćeni sa prstima u pekmezu. Zavrištali su do neba i počeli da udaraju po kome stignu, medijima, opoziciji, evropskim zvaničnicima… Poput deteta koje je uhvaćeno u šteti, pa drekom i galamom pokušava da se izvuče, aktuelna vlast je svojom reakcijom samo potvrdila da je rezolucija i te kako osnovana. Izgleda da ono „drže ih jer moraju da završe šta treba oko Kosova“ više ne pije vodu. Nisu završili šta treba oko Kosova, ali možda sada stvarno – jesu završili.

Majstor sa velikim M

Moler iz Ljiga Željko Sutuljić je, potaknut potresnim pričama o akušerskom nasilju, ponudio Gradskoj bolnici na Zvezdari da renovira zidove na patologiji trudnoće u toj ustanovi. Direktorka tog sektora je prihvatila ideju, a Željko se na taj korak odlučio jer je njegova supruga trebalo da se porodi baš u Gradskoj bolnici Zvezdara, ali se to na kraju nije desilo zbog pandemije. Fotografije ruiniranih zdravstvenih ustanova često viđamo i svaki put smo šokirani. Evo jednog čoveka koji je po tom pitanju rešio i nešto da uradi.

Čudesni Leonid

Osmogodišnji šahista Leonid Ivanović porazio je na turniru u Beogradu velemajstora Milka Popčeva i tako ušao u istoriju šaha. Čisto da stavimo stvari u kontekst, aktuelno najbolji šahista na svetu Magnus Karlsen nekog velemajstora pobedio je tek sa 12 godina. Leonid će sa 12 verovatno pobeđivati veštačku inteligenciju, o ljudima da i ne pričamo. Bravo!

Bomba, ali dobra

Niški učenici okupljeni oko kompanije „Ekoeksplozija“ osmislili su eko-bombu, mešavinu zemlje, peska i različitih biljnih semena, koja je spremna za sadnju. Njih će građani moći da dobiju iz vending mašina, a jednu takvu mašinu učenici su već kupili prodajom medenjaka i oslikanog kamenja na humanitarnom bazaru. I ovakvi poduhvati su, u zemlji u kojoj još nema svesti da u reku ne treba baciti rashodovani šporet ili leš svinje, zlata vredni.

5.000 kilometara sna

Ana Žigić je sa svojim timom preveslala Atlantik, postavši tako prva žena iz Srbije koja je ostvarila ovako nešto. Svega 300 žena na svetu je uspelo to da uradi, a reč je o putu između Afrike i Amerike, koji je dug više od 5.000 kilometara i koji je u Aninom slučaju trajao 39 dana. Nije loše znati da, ako ti nekada sve dosadi, možeš jednostavno da odveslaš.

NE

Pravda?

Apelacioni sud ukinuo je presude četvorici osuđenih za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije. Ne samo da su oni postali slobodni ljudi, već će verovatno uskoro postati i bogati slobodni ljudi, s obzirom na to da su najavili tužbe protiv države. A Ćuruvija? On se izgleda, bar onaj prvi put, ubio sam iz zasede. Drugi put je to učinilo srpsko pravosuđe.

Naša sramota

Ivana R. Ivanovića iz Aranđelovca su iz KBC-a Beograd vratili kući iako mu je hitno bila potrebna ugradnja trostrukog bajpasa. Operacija mu je zakazana za tri meseca, a u objavi na Fejsbuku je izrazio strah da li će uopšte dočekati operaciju i zatražio pomoć, da ga prime na intervenciju bilo gde preko bilo kakve veze. Ubrzo je primljen na kardiohirurgiju u Nišu. Tamo je operisan, ali je nedugo nakon toga preminuo. Srce nije izdržalo. I to je, ukratko, priča o našem zdravstvenom sistemu. Na mnoge urgentne usluge i intervencije čeka se i po par godina, a možemo samo da pretpostavimo koliko ljudi u tom čekanju izgubi život. Ali predsednika nećete videti kako se fotografiše sa ljudima koji umiru čekajući. Nije atraktivno. Naprotiv, mnogo je sramota.

Navaljni

Još jedan protivnik režima u Rusiji misteriozno je preminuo. Opozicionar Aleksej Navaljni umro je, kako je saopštila zvanična Moskva, od sindroma iznenadne smrti. Formulacija u koju, posle beskrajnog niza sumnjivih pogibija onih koji su se zamerili Vladimiru Putinu, ne veruju ni njegovi najverniji fanovi. Navaljani je već trovan, ali se tada izvukao. Ovog puta nažalost nije. Uz sve mane dotičnog opozicionara, to su sada jedna usta manje koja smeju da govore ono što preplašeni diktator ne želi da čuje.

Nije normalno!

Iako je tema krađe izbora pomalo potonula, rezolucija Evropskog parlamenta, finalni izveštaj CRTA-e i objavljivanje Istinomerove baze fantomskih glasača za sve (ili za većinu) adrese u Srbiji, pokazuju razmere krađe koja nikako ne bi smela da bude puštena da „potone“. Možda sujeta predsedniku zemlje ne dozvoljava da prizna poraz, ali to ne znači da bi mi građani trebalo da priznamo krađu kao nešto normalno.

Kocke

Kocke sa beogradskog Trga republike uklonjene su posle svega par godina korišćenja, a umesto njih je postavljen asfalt. Plaćene su debelo, preslagane su nekoliko puta, govorili su nam da su „večne“ iako je i laicima bilo jasno da su i kvalitet kocaka i kvalitet radova veoma upitni. Oni koji su kritikovali ovu investiciju provlačeni su po tabloidima i nazivani mrziteljima, a sada su završile svoje putešestvije upravo onako kako su ti mrzitelji, a i svi ostali sa dva grama zdravog razuma, predviđali da će završiti. I šta ćemo sad? Pa ništa, idemo u nove fantastične investicije.