U Nemačkoj bankama zabranjene provizije, u Srbiji ih uzimaju za sve usluge

Pojedinim bankama nije dovoljna zarada od paprenih kamata, ni visokih provizija, već naplaćuju i godišnje održavanje kredita.

To je trošak od 0,5 do jedan odsto na ostatak duga, što nije mala stavka u otplati bilo kog zajma. Ova provizija se zaračunava na sve kredite, od stambenih do gotovinskih.

Tako će godišnje održavanje stambene pozajmice sa dugom od 45.000 evra, koštati najmanje 225, a najviše 450 evra, pored svih troškova koji prate ovaj zajam, pišu Večernje novosti. 

Isto važi i za gotovinske kredite. Zavisno od iznosa zajma dodatni namet može da bude od 5.000 do 10.000 dinara. Ovi krediti kod većine banaka imaju i takozvani administrativni trošak, koji iznosi od jedan do 3,5 odsto. 

To znači da ako neko uzme keš kredit od 500.000 dinara, za administrativni trošak mora da izdvoji 17.500 dinara, a za godišnje održavanje ovog zajma još 5.850 dinara. 

Mnogi građani često ne provere sve troškove koji prati kredit koji uzimaju vodeći se nižom kamatnom stopom. Kada uđu u kredit, shvate da imaju mnogo više obaveza nego da su se opredelili za neku drugu banku sa nešto većom kamatom. 

„Zakon o obligacionim odnosima predviđa da banka građaninu odobrava određeni iznos novca, a da ga korisnik vraća uz ugovorenu kamatu. S druge strane, cena kredita je jedan od bitnih elemenata ugovora i predstavlja vrednost koštanja zajma. Po ta dva osnova, dolazimo do zaključka da banka samo kamatu može naplaćivati kao cenu kredita i ništa drugo“, kaže Dejan Gavrilović iz Udruženja bankarskih korisnika Efektiva. 

Ako i postoji određeni trošak obrade kredita, kako kaže Gavrilović, banka bi morala da ga dokaže i da klijentu taksativno nabroji. Svakako ga ne može naplaćivati u procentualnom iznosu od vrednosti kredita. Kako naglašava Gavrilović, nemački vrhovni sud je zabranio bankama da naplaćuju bilo kakve provizije, već se za kredit plaća samo kamata. 

„Kod nas to još ne postoji. Ali, ukoliko banka ima neki trošak prilikom obrade kreditnog zahteva, on mora biti isti za sve klijente i prikazan u određenom novčanom iznosu. Kada ga banka naplaćuje u procentualnom iznosu, od vrednosti kredita, ona za isti posao koji obavi sa dva klijenta, više novca naplati od onog koji je uzeo veći kredit“, naglašava Gavrilović.