Breskvica, lazanja i prave vrednosti

Evrovizija je uglavnom događaj za koji se jednom godišnje strastveno interesuju mladi i neafirmisani izvođači koji u njoj vide šansu da preskoče bar par stepenika do vrha, šlager pevači i pevačice koji se uporno prijavljuju između dva albuma koje im je izdao PGP RTS (a kupila uža familija), zvezde na zalasku koje žele ili da ožive posustalu karijeru ili da odu sa stilom i vaskolika LGBT+ populacija jer sama Evrovizija i njeni čelnici još od devedesetih aktivno rade na tome da fanovi iz LGBT+ zajednice budu što uključeniji u to muzičko takmičenje.

Ako je verovati podacima, prvi otvoreno gej takmičar, Pol Oskar, je predstavljao Island još 1997, a već sledeće godine je Dana Internešnl odnela pobedu u ime i za račun Izraela kao prva trans osoba koja je učestvovala na Evroviziji. Končita Vurst u haljini i sa bradom je pobedila 2014, a postoji i poduži spisak umetnika koji su učestvovali ili pobedili na Evroviziji, pa naknadno „izašli iz plakara“. Uključujući i našu pobednicu iz 2007. godine.

Sve u svemu, istorijat Evrovizije je istovremeno i istorijat vidljivosti LGBT+ zajednice na velikim takmičenjima i malim ekranima.

I nikome nije jasno zašto onda periodično toliko zanima desničare.

Zašto li se s vremena na vreme digne kuka i motika da navija za onog ko je „čestiti domaćin“, „prava Srpkinja“, „porodičan čovek, a ne satanista“.

Zašto im je bitno da iz svoje države na to kič takmičenje koje obožavaju uglavnom slobodoumni ljudi koji nemaju ništa protiv muškaraca u haljinama ili žena s bradama – pošalju PRAVOG predstavnika PRAVIH vrednosti.

A te vrednosti su, znamo već, vera, porodica, suverenitet i teritorijalni integritet.

I onda se nacionalna takmičenja neočekivano pretvore u skoro pa referendum „Koga ćemo na Evroviziju?“.

A desničari su baš želeli da pošalju Breskvicu i njenu etno pesmu „Gnezdo orlovo“ za koju je autorka izjavila da predstavlja epsku borbu između dobra i zla, ali su Srbi sa jedne strane zaključili da se odnosi na Kosovo, a Albanci su sa druge strane zaključili da se isto odnosi na Kosovo.

Mada ima nijansi u zaključivanju.

Albanci su u pesmu učitali poziv na „etničko čišćenje Kosova od Albanaca“ jer se u stihovima pominju crne ptice za koje oni veruju da se odnose na njihov državni grb, kao što se, jelte, i orlovi odnose na naš državni grb.

A pesma kaže da će otići crne ptice i da će biti vedro ponovo.

Još luđe teorije (uglavnom komšijske) su tvrdile da je Breskvica zapravo pevala o Hitlerovom letnjikovcu (koji se zvao Orlovo gnezdo) i da ispod pupka ima, specijalno za Evroviziju, istetovirane đavolje rogove koji dokazuju da je đavolova sledbenica.

Ali Breskvica ne haje, već je zajahala taj talas srpstva koji ju je neočekivano zapljusnuo pa i sama doliva ulje na vatru „pravih vrednosti“ izjavama kako prethodne pesme koje su predstavljale Srbiju nisu bile „srpske“, zahvaljivanjem Milici Zavetnici na podršci, i na kraju – kostimom sa etno motivima i belim krilima.

Jedini kamenčić u cipeli koji je nažuljao korisnike društvenih mreža u međuvremenu (ali izgleda, nakratko) je Breskvicin hrvatski pasoš, tačnije putovnica koju su videli na njenim Instagram storijima.

Ali su spremni da zanemare tu sitnicu, ipak je u pitanju viši cilj, nemamo vremena sad za prebrojavanje krvnih zrnaca, iako volimo.

Da ne bude da smo samo mi skloni ovakvim histerijama – eno i kod komšija Hrvata slična situacija jer možda se razlikujemo po površinama i pristupu moru, ali desničari su nam izgleda isti. I tamo drame zbog sad već izabranog predstavnika Bejbi Lazanje za koga deo javnosti i njeni najgluplji predstavnici tvrde da je u pitanju demonizam.

Izgleda da je ove godine i za nas i za komšije izbor za pesmu Evrovizije zapravo suštinski izbor između pravih i nepravih vrednosti, između svetlosti i mraka, između dobra i zla…

Dok na izborima, ovim pravim, i mi i oni bez greške biramo slično zlo.

Ali se bar oko toga manje nerviramo.