Ohrabruje što je Brisel prekinuo javno ćutanje o Savamali

Predstavnici institucija EU u Briselu dobili su ozbiljne kritike što se slučaj Savamala ne pominje u godišnjem izveštaju Evropske komisije, budući da je jedan od principa Evropske unije insistiranje na poštovanju vladavine prava.

Tako da činjenica da je rušenje u Savamali pomenuto u Mekalisterovom dokumentu predstavlja važan korak napred. 

„Takvim potezom izvestioca za Srbiju prekinuto je javno ćutanje Brisela o Savamali, što je veoma dobro“, kažu za Danas nezvanično izvori iz Brisela, komentarišući jučerašnje predstavljanje nacrta godišnjeg izveštaja izvestioca Evropskog parlamenta za Srbiju Dejvida Mekalistera članovima Odbora za spoljnu politiku EP, u kojem je pomenut i „slučaj Savamala“.

Kako se navodi u Mekalisterovom dokumentu, „uzimaju se u obzir kontroverzni događaji u beogradskom kvartu Savamala i poziva se na brzo razrešenje“ tog slučaja. 

Podsetimo, Evropska komisija nije u godišnjem izveštaju o napretku Srbije ka članstvu u EU pomenula „misteriozno“ rušenje objekata u Hercegovačkoj ulici u noći 25. aprila.

Tanja Fajon, poslanica grupe socijalista i demokrata u EP, kaže za Danas da je Dejvid Mekalister „predstavio dobar i uravnotežen predlog“ i pozdravlja što se u rezoluciji spominje slučaj Savamale, „čije rešavanje nažalost od aprila prošle godine nije napredovalo“.

„Iako se stanje pravne države u Srbiji delimično popravilo, ovaj slučaj nas podseća koliko toga je još uvek potrebno uraditi da bi pravo de facto postalo vladar u Srbiji. Ovo je pravi indikator napretka za srpsko društvo, ne otvaranje i zatvaranje pregovaračkih poglavlja. U svetlu nedavnih dešavanja u vezi s zaštitnikom građana, konkretno optužbi u kojima ga je premijer nazvao državnim neprijateljem, smatram da je važno što rezolucija sadrži deo u kojem se ističe kako je značajna ova institucija za stanje demokratije u srpskom društvu. Umesto optužbi upućenih instituciji koja štiti ljudska prava građana i time učvršćuje uticaj i glas civilnog društva u Srbiji, očekujem bolju saradnju ostalih državnih institucija sa ombudsmanom. Jedino na taj način možemo pričati o zdravoj klimi i efikasnoj demokratiji“, smatra naša sagovornica.

Fajon ističe i da je važan deo rezolucije koji i pozdravlja konstruktivnu ulogu koja je Srbija odigrala kada je u pitanju regionalna saradnja u okviru različitih inicijativa i organizacija. „Čvrsto verujem da je što više saradnje u regionu, na različitim područjima, pravi put do konačnog pomirenja u regionu i napretka u svim državama“, zaključuje ona.

Johana Dajmel, zamenica direktora nemačke Asocijacije za Jugoistočnu Evropu, kaže za Danas da se „nažalost ništa nije pomerilo u slučaju Savamala uprkos mnogim apelima iz evropskih institucija, tako da je apsolutno neophodno da se iznova i iznova ukazuje na odlaganja u rešavanju tog važnog pitanja“.

„Prema mom mišljenju, slučaj Savamala je lakmus-papir za zrelost Beograda u vezi sa vladavinom prava, borbom protiv korupcije i za završetak bilo kakvog sumnjivog političkog mešanja u rad tužilaštva. To je, takođe, važno i kada se uzme u obzir rad zaštitnika građana. Na kraju, ali ne i najmanje značajno, treba garantovati prava građanima“, ističe Dajmel.

U dokumentu čiji autor je Mekalister se navodi i zabrinutost što nije postignut napredak kako bi se unapredila situacija u vezi sa slobodom izražavanja i medija. 

U tom kontekstu, naglašava se da su i dalje prisutne pretnje, nasilje i zastrašivanje novinara. 

„Pozivaju se vlasti da ispitaju sve slučajeve napada na novinare i medijske kuće, poziva se na punu primenu medijskih zakona, naglašava se potreba za potpunom transparentnošću u vlasništvu i finansiranju medija.“

Dejvid Mekalister u nacrtu izveštaja izražava zabrinutost i zbog „nedostatka napretka u borbi protiv korupcije“. Srbija se, takođe, poziva da uskladi spoljnu i bezbednosnu politiku sa EU, uključujući politiku prema Rusiji. Srbija se, takođe, poziva da „ne slabi autonomiju Vojvodine“ koja svojom raznovrsnošću doprinosi identitetu Srbije, a od Srbije se traži zaštita prava manjina u obrazovanju, upotrebi jezika, sudelovanju u javnoj administraciji i pristup medijima i verskim obredima na manjinskim jezicima.