Bez posla u Srbiji oko 400.000 mladih između 18 i 35 godina

Od ukupnog broja zaposlenih, mladi čine svega 7,5 odsto. Dodatni problem je što je među njima najviše onih koji rade na crno, odnosno neformalno zaposlenih. 

Za održavanje u životu propalih preduzeća država je dosad izdvojila oko 700 miliona evra iako je načelno obustavljeno subvencionisanje, međutim deo firmi i dalje će primati znatnu pomoć od države. Država praktično time isplaćuje plate, ne rešava probleme, a mladi odlaze iz Srbije. 

Problem nije samo nezaposlenost, već činjenica da mladima koji su neformalno zaposleni nije rešen status – ne mogu da dignu kredit, nemaju osiguranje, nemaju godišnji odmor… Oni jednostavno ne mogu da se osamostale.

Jedno od rešenja je – stepenovanje doprinosa za socijalno osiguranje sa stopom koja je najmanja za najmlađe, a uvećava se s godinama. 

To je predloženo zakonom o zapošljavanju mladih koji je pre dve nedelje predat u Skupštini Srbije i trenutno je u proceduri. Zakon je podnela opozicija i predlog bi, ako bude političke volje, mogao da se nađe pred poslanicima već tokom januara. Ovim predlogom predviđene su izmene Zakona o radu i Zakona o doprinosima, praktično umesto kao dosad da sve snosi poslodavac, doprinose za mlade bi delili država i poslodavac.

Ovakvo sistemsko rešenje za čitavu kategoriju građana, i to onih na kojima počiva društvo, državu bi, prema procenama stručnjaka, koštalo najviše oko 50 miliona evra. Dakle, znatno manje nego ulaganje u pojedina propala preduzeća.

Najugroženija kategorija u Srbiji su mladi od 18 do 26 godina i njih ima oko 898.000. Pojedine države u Evropi imaju stopu nezaposlenosti mladih nižu od 10 odsto. U Srbiji je, međutim, oko 40 odsto, što je među najvišim u Evropi. Osim visoke nezaposlenosti, prema poslednjim statističkim podacima izražen je problem neformalne zaposlenosti ili rada na crno. Tako 86 odsto svih zaposlenih osoba od 18 godina radi neprijavljeno, a taj procenat za one od 19 godina je 69 odsto. Primera radi, stopa neformalne zaposlenosti za osobe stare 31 godinu i više je 26 odsto.

Prema studiji koju su radili eksperti Svetske banke i Ministarstva finansija početkom 2016. godine, osobe koje su radile neprijavljene imaju znatno lošije opšte uslove rada, a i neto zarade su u proseku 20 odsto niže od zarada prijavljenih radnika. Čitava kategorija ovih građana Srbije prijavila je niži stepen sreće i zadovoljstva životom, kao i viši stepen straha od gubitka posla.