U Briselu, na prvom Samitu o nuklearnoj energiji, svetski lideri su usvojili deklaraciju, kojom su potvrdili snažnu posvećenost nuklearnoj energiji kao ključnoj komponenti globalne strategije za smanjenje emisija gasova staklene bašte iz energetskog i industrijskog sektora, osiguravanje energetske sigurnosti, povećanje energetske otpornosti i promovisanje dugoročnog održivog razvoja i tranzicije čiste energije, prenosi RTS.
Ističe se posvećenost jačanju saradnje sa zemljama koje su odlučile da razvijaju civilne nuklearne kapacitete u cilju prelaska sa fosilnih goriva, na pravedan, uredan i pravičan način, a sa ciljem doprinošenju ubrzanja smanjenja učešća uglja obezbeđivanjem alternativnih i održivih izvora energije bez ugljenika.
U Deklaraciji se podseća i na to da klimatske promene predstavljaju egzistencijalnu pretnju planeti i celom čovečanstvu.
„Crveni alarm“ za globalno zagrevanje
U tekstu se navodi da je nuklearna energija pouzdan izvor električne energije bez ugljenika i čvrsta okosnica energetskih sistema u ubrzanju prelaska sa fosilnih goriva ka čistijim izvorima energije.
Lideri su se obavezali da će raditi na potpunom otključavanju potencijala nuklearne energije preduzimanjem mera kao što su omogućavanje uslova za podršku i konkurentno finansiranje produženja životnog veka postojećih nuklearnih reaktora, izgradnja novih nuklearnih elektrana i rano postavljanje naprednih reaktora, uključujući male modularne reaktore širom sveta uz održavanje najviših nivoa bezbednosti i sigurnosti, u skladu sa odgovarajućim nacionalnim propisima i okolnostima, prenose mediji.
„U ovoj težnji za više čiste energije i inovacija, obavezujemo se da ćemo podržati sve zemlje, posebno one nuklearne, u razvoju, u njihovim kapacitetima i naporima da dodaju nuklearnu energiju u svoje energetske mešavine u skladu sa njihovim različitim nacionalnim potrebama, prioritetima, putevima i pristupima i stvaraju otvorenije, pravednije, uravnoteženije i inkluzivnije okruženje za njihov razvoj nuklearne energije, uključujući njenu neelektričnu primenu, i da nastave da efikasno primenjuju mere zaštite, u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom država članica i odgovarajućim međunarodnim obavezama”, stoji u deklaraciji.
„Ponovo potvrđujemo našu posvećenost obezbeđivanju bezbednog i održivog upravljanja istrošenim nuklearnim gorivom, upravljanja i odlaganja radioaktivnog otpada, posebno dubokog geološkog odlaganja i razgradnje. Pozivamo na intenziviranje kolektivnih napora na obezbeđivanju sigurnosti snabdevanja energijom i otpornosti pojedinačnih, regionalnih i multinacionalnih izvora čiste energije”, ističe se u tekstu.
Potvrđuje se posvećenost stvaranju fer i otvorenog globalnog tržišnog okruženja za razvoj nuklearne energije kako bi se promovisala razmena i saradnja među zemljama.
„Podstičemo nuklearne regulatore da unaprede saradnju kako bi omogućili blagovremeno postavljanje naprednih reaktora, uključujući male modularne reaktore. Ističemo vrednost koordinisane saradnje u snabdevanju nuklearnim gorivom, proizvodnji opreme za nuklearnu energiju i bezbednosti resursa kako bismo obezbedili stabilnost industrijskih i lanaca snabdevanja nuklearne energije”, navodi se u deklaraciji.
Istaknuta je uloga IAEA kao globalnog centra za saradnju u nuklearnoj oblasti, uključujući dovođenje i promovisanje snažnog i održivog globalnog okvira za nuklearnu sigurnost i bezbednost, i proveru poštovanja odgovarajućih zaštitnih obaveza.
Fon der Lajen: Nuklearna energija važna u tranziciji čiste tehnologije
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je da širom Evropske unije postoje različiti pogledi na nuklearnu energiju, ali da veruje da u zemljama koje su otvorene za tehnologiju, nuklearna tehnologija može da igra važnu ulogu u tranziciji čiste energije.
Ona je na otvaranju Međunarodnog samita o nuklearnoj energiji rekla da su nakon globalne energetske krize izazvane ratom u Ukrajini mnoge zemlje počele drugačije da gledaju na potencijalnu ulogu nuklearne energije.
Prema njenim rečima, nuklearna energija je i dalje najveći pojedinačni izvor proizvodnje električne energije u Evropskoj uniji sa 22 odsto, ali da je taj udeo znatno ispod nivoa postignutog devedesetih godina kada je nuklearna energija proizvela jednu trećinu električne energije u Evropi.
Prvi svetski Samit o nuklernoj energiji organizuju „Međunarodna agencija za atomsku energiju“ i Belgija, koja je posle katastrofe u Fukušimi donela odluku o gašenju svojih nuklearki, a u vreme energetske krize zatvaranje je odložila.
Intenzivne pripreme za gradnju nove nuklearke u Krškom u Sloveniji