Ko u Srbiji ostane bez posla posle 40 godine teško nalazi novi posao

Oni koji u Srbiji bez posla ostanu u petoj deceniji, teško ga pronalaze.

Do skoro je važilo da poslodavci nerado primaju starije od 50 godina, a prag za svrstavanje nekoga u kategoriju starijeg sve je niži. 

I tako nastaje paradoks-u društvu u kojem je populacija sve starija i sve duže mora da se radi do penzije, stariji postaju suvišni i nepoželjni.

Jasmina Stojanović (47) iz Kragujevca, po zanimanju trgovac, već dve godine nema posao. Iako je prethodno radila u brojnim restoranima i zanatskim radnjama, sada je niko ne poziva na razgovor.

„Situacija je katastrofalna kada se traži posao kada kažete da imate preko 40 godina, uglavnom se traže radnici do 30 godina. Ko uopšte može da da odgovor zašto mi stariji ne možemo da nađemo posao?“, pita se Jasmina.

Sličan odgovor traži još 200.000 građana koji su bez posla u Srbiji, a stariji su od 50 godina. Iako država daje posebne podsticaje za njihovo zapošljavanje, poslednju reč imaju poslodavci.

„Imajući u vidu da je kod nas širok krug teže zapošljivih kategorija, prosto poslodavci mogu da biraju između onog ko je do 30 godina, između kvalifikovanog i polukvalifikovanog, onog koji je registrovan kao višak, ili onog koji je stariji od 50 godina“, navodi Zoran Martinović iz Nacionalne službe za zapošljavanje.

Zašto od svih ugroženih grupa, poslodavac nerado bira starije radnike? 

Sociolozi jedan od uzroka vide u široko rasprostranjenim stereotipima i predrasudama o starijima

„Najčešći je stav da stariji sporije uče da je potrebno više vremena za trening,da su skloniji urušenom zdravlju, drugim rečima da će odsustvovati sa posla na trošak poslodavaca, što je u analizama nedokazano“, ističe sociolog Miroslav Ružica. 

Ono što je dokazano jeste da osoba koja ostaje bez mogućnosti zarade, postaje nesigurna, gubi samopouzdanje, a njena psihička nestabilnost loše utiče i na članove porodice.

„I ono što je vidljivo što pokazuju periferna istraživanja je zamor materijala čoveka koji je odbijen 10, 20 puta za neki posao, sigurno da 25. put prilazi novoj mogućnosti da traži posao ili konkuriše, sa strahom, nesigurnošću i najčešće odustaje“, navodi Ružica.

I to nije samo srpski problem. Demografski trendovi pokazuju da evropska društva stare – sve više stanovnika spada upravo u kategoriju starijih od 50 ili od 65 godina. Paradoksalno, u većini zemalja, pa i kod nas, granica za odlazak u penziju se pomera, a oni kojima je do nje ostalo 20 godina, ne mogu da nadju posao.