Ni po babu, ni po stričevima – ali može po kumovima

Srbija je pravna država.

A u pravnoj državi se poštuju zakoni.

I isti su za sve, dabome.

Naročito ako si penzioner koji treba da plati kaznu za bačenu petardu za svoje terase.

Nema tu ni po babu, ni po stričevima, ni po stranačkim kolegama i kumovima.

Jer ih ni nemaš, odakle ti?

I onda lepo, zna se, platiš kaznu.

Nemaš za kaznu?

Nikakav problem, ići ćeš u zatvor, hiljadu dinara – jedan dan zatvora, pa ti izračunaj. A ako ne znaš da izračunaš, izračunaće za tebe, ni to nije problem.

A u zatvoru – red, rad i disciplina.

Ili prevedeno na srpski – batine, seksualno zlostavljanje i smrt.

Opet ni po babu, ni po stričevima.

Ali ipak, možda može po kumovima.

Naročito ako su dobro pozicionirani.

Voziš drogiran i pijan besan auto i udariš i povrediš neke ljude?

Ma šta se sekiraš, analize krvi neće biti, a ovo što nađemo u urinu – recimo kokain, to ćemo da kažemo da nije validno jer je kokain u urinu što znači da nije u krvi što znači da su dvaput ništa – ništa, crva nije ni bilo.

Odnosno kokaina.

I da budu srećni ovi što si ih udario što ti neće plaćati odštetu što su ti tako pijanom, drogiranom i u besnom autu izašli na ulicu. (Doduše, vozili su svojom trakom, ali im to nije olakšavajuća okolnost, svašta!)

I da budu još srećniji što neće u zatvor zbog tog prekršaja.

Jer bi ih tamo sačekalo verovatno ono gore pomenuto – batine, seksualno zlostavljanje i smrt.

I da te onda posthumno, sa sve fotografijama, mestom stanovanja i članovima porodice razvlače po novinama i portalima.

Što se kaže, uvek ima gore. Čak i posthumno.

Pogotovu ako se u Srbiji oslanjaš na zakon, a ne na kumove.

Jer da si pametan, a izgleda da nisi, znao bi da se okumiš, a ne da tu kao neki slepac misliš da je zakon isti za sve.

Vanja Bahilj, kopirajterka