Jaija Džame, najbizarniji diktator Afrike

„Ovo će biti tvoj poslednji dah“ rečeno je imamu Baba Leihu pre nego što je na njegovo vezano telo bačena zemlja. Zatim se među okupljenima proširio smeh. 

Bilo je to, naime, jedno od lažnih smaknuća, tačnije jedan od mnogih načina zlostavljanja kojima je ovaj muslimanski sveštenik podvrgnut tokom nekoliko meseci zarobljeništva, zbog sledećeg greha – kritikovanja predsednika. Takva je bila Gambija dok je njom vladao predsednik Jaija Džame, koji je 1. decembra izgubio predsedničke izbore. 

Gambija je za vreme njegove vlasti bila jedna od najokrutnijih, ali i najbizarnijih diktatura na svetu, zbog čega je javnost u Gambiji tražila da mu se nakon izbora sudi.

Nagodio se da ga puste da ode iz države, uprskos tome što je odgovoran za bezbroj ubistava i kršenja ljudskih prava, a državu je iza sebe ostavio doslovno opelješenu tako što je lično ispraznio sve blagajne pre nego što je otišao. Zvaničnici su otkrili da je Jammh pre odlaska u egzil u Ekvatorijalnu Gvineju iz Centralne banke Gambije uzeo najmanje 500 miliona dalasija (oko 12 miliona dolara), dok je teretnim avionom aviokompanije iz Čada prebacio nekoliko svojih luksuznih vozila. 

Otkad je vojnim pučem preuzeo vlast 1994. godine, predsednik Jaija Džame najmanjom afričkom državom pomoću strahovlade i sile sprovodio je svoje želje. On preferira da mu se ljudi obraćaju punim imenom – Njegovo Visočanstvo Šeik Profesor Alhaji Dr. Jaija Abdul-Aziz Jemus Junkung Džame, i tvrdi da može da izleči AIDS. 49-godišnjak ljude zatvara zbog navodnog vračanja, a zapretio je i da će odrubiti glave svim homoseksualcima jer su oni „protiv Boga i ljudi“. 

Uz to, razvio je sklonost prema pucanju u mirne demonstrante, a bilo ko ko se usudi da progovori o njegovoj okrutnosti automatski rizikuje da će ga oteti, mučiti ili ubiti, kao imama Leiha. Tokom vladavine, Jameh je od svoje zemlje učinio „ludu kuću“. 

Iako ostatak zapadne Afrike teži demokratiji, Gambija, koja je nezavisnost stekla pre 50 godina, mesto je na kojem umiru sve ljudske slobode. Kao što je on bizaran, takvi su i pokušaji njegovog svrgavanja s vlasti. Poslednji se dogodio u decembru 2014. godine,  kad su dva gambijska Amerikanca, sa nešto malo vojnog znanja, kupila oružje u SAD-u, prokrijumčarili ga u Gambiju, tamo iznajmili automobile i došli pred Jamehovu palatu. 

Nadali su se da će Jamehovi čuvari da pobegnu, ali gadno su se prevarili. Zanimljivo je da, iako ga se svi boje, mnogi sugrađani mu se istovremeno i dive, kao i turisti koji, ne znajući pravu situaciju, dođu u posetu zemlji koja se naziva „nasmešenom obalom Afrike“. Tako je ovo savršena destinacija za oko 50.000 Britanaca svake godine, jer je zemlja sigurna i prilično jeftina. 

A zahvaljujući turizmu i izvozu kikirikija, privreda ove male države beleži godišnji rast od 6.3 posto. Isto tako, iako je većina stanovnika siromašna, Jameh je osigurao dobro zdravstvo. Za razliku od zapadnih suseda, Gambija je tako izbegla epidemiju ebole, pa je kod njih izuzetno niska smrtnost među decom i pri rađanju, što je inače veliki problem na kontinentu. 

Isto tako, u Gambiji se vakciniše najviše ljudi od svih afričkih država, za šta treba odati priznanje ludom predsedniku. Sve navedene tvrdnje nemoguće je proveriti bez slobodnih medija, a 2004. godine misteriozno je ubijen Dejda Hidara, reporter koji je pre toga kritikovao vladajući režim.

Predsednik drži medije čvrsto stegnute i koristi ih za ono u čemu najviše uživa: samopromociju. Jednom se rukovao sa američkim predsednikom Barakom Obamom, što je iskoristio kao dokaz bliskosti sa svetskim vođama. A ni SAD nije napravio veliki pritisak na njega i njegov režim. Gambiju su prozvali „prijateljskom nacijom“, te su manje-više prešli preko navodne otmice dvojice američkih građana 2013. godine, za koje se i dalje ne zna gde su. 

To omogućava Jamehu da neometano vlada, pa će verovatno u istom revijalnom tonu nastaviti da teče život građana i nakon izbora ove godine. I to uprkos tome što grupe za ljudska prava napominju koliko se režim rigoroza nakon neuspešnog državnog udara u decembru, kad je 30-ak članova porodice i poznanika vođa udara zadržano bez podignutih optužnica, s tim da su neki stari svega 14 godina. 

Prošle godine se u Gambiji pojavilo tračak nade kad su UN-ovi članovi Veća za ljudska prava počeli da istražuju situaciju u zemlji. No, bio im je zabranjen ulazak u zatvorske centre, pa nisu stekli pravu sliku. Jer, s Jamehom uvek odete jedan korak napred, a zatim tri unazad.