Pad stanogradnje u Nemačkoj mogao bi omesti oporavak privrede i produbiti političke podele, upozorila su udruženja građevinskih firmi u toj zemlji, zatraživši od vlade 23 milijarde evra kako bi se rešila stambena kriza.
Ekonomski institut DIW saopštio je da očekuje nominalni pad obima stanogradnje u ovoj godini za 5,4 odsto, što bi samo za državu značilo pad poreskih prihoda za gotovo pet milijardi evra, prenosi SeeBiz.
Sektor nekretnina godinama je bio oslonac nemačke privrede, s oprilike petinom udela u BDP-u i desetinom udela u broju zaposlenih.
Niske kamatne stope usmerile su milijarde ulaganja u imovinu koja je uživala status stabilnog i sigurnog ulaganja.
Situacija se promenila kada je Evropska centralna banka (ECB) u julu 2022. počela podizati kamatne stope kako bi obuzdala inflaciju. Do septembra prošle godine podigli su ih za čak 4,5 postotnih bodova. Nagli rast troškova zaduživanja okončao je period procvata u sektoru nekretnina. Brojne građevinske kompanije postale su insolventne, dogovoreni su poslovi zaustavljeni, a cene kvadrata padaju.
Nemačko veće stručnjaka za nekretnine procenjuje da Nemačkoj trenutno nedostaje 600.000 stanova. Vlada je zacrtala 400.000 novih stanova godišnje, ali priznaje da zbog usporavanja gradnje neće ostvariti taj cilj.
Novac koji traži udruženje bi se, kako navode, koristio za gradnju 100.000 socijalnih i 60.000 cenovno pristupačnih stanova kako bi se zbrinuli radnici, izbeglo osiromašivanje građana i otvorila nova radna mesta.
Građevinske kompanije u Nemačkoj beleže sve veći broj otkazivanja projekata stanogradnje. Udeo kompanija koje su suočene s otkazima dosegao je u martu gotovo petinu. Udeo kompanija koje su prijavile otkazivanje projekata porastao je sa 17,7 odsto u februaru na 19,6 odsto u martu.