Dva meseca nakon štrajka glađu invalidi rada u Zastavi INPRO u još težem stanju

Tokom štrajka glađu, u oktobru i novembru prošle godine, invalide rada Zastave INPRO predvodio je Stevan Pušonja. 

Ovaj čovek kao podstanar živi u 25 kvadrata, u kragujevačkom naselju Uglješnica, sa suprugom i 92- godišnjom nepokretnom majkom. Kaže da bi se bez pomoći komšija smrzavao.

„Moja porodica i ja živimo od pomoći komšija. Dovezli su nam par kolica drva. Ako se nastavi ova agonija sa Zastava INPRO, u kojoj radimo i ne primamo plate, mi ćemo biti kažnjeni da se naš život ugasi“, Stevan Pušonja, invalid rada.

Još gore je u pogonima Zastave koji su u međuvremenu isključeni sa infrastrukture. Nema proizvodnje, ali ni osnovnih uslova.

„Smrzavamo se bez struje, bez vode… Toaleti su katastrofa. Dobićemo žuticu. Ljudi idu po placu u WC“, priča radnik Milutin Kostić.

„Prvenstveno mi smo se nadali najviše u Ministarstvo rada, zbog kog smo i došli ovde, po protokolu. Nadali smo se njihovoj zaštiti, međutim, mi smo prvenstveno od njih ostavljeni na cedilu“, navodi Ljubica Vranić, invalid rada Zastave INPRO.

Ratni vojni invalid Zoran i na minus 15, na posao dolazi biciklom.

„Nemam pare. Tri meseca nam ne daju plate. Deca mi kući traže, ja nisam u mogućnosti da im pružim. Ne daju nam obračune, koliko ja vidim ovo je neka osveta“, smatra Zoran Lončar.

Jedini zahtev radnika koji je ispunjen je bila ostavka direktora. Za bolji socijalni program, moraće, izgleda, da čekaju.

Posle skoro dva meseca od završetka štrajka glađu, invalidi rada su u još težoj situaciji. Invalidi kragujevačke fabrike Zastava INPRO, koji su krajem prošle godine štrajkovali glađu 50 dana, danas su u još težoj situaciji. Zarada nema, a u fabričkim halama je isključeno grejanje, struja i voda.