Da li se budućnost ishrane nalazi u najvećim dubinama okeana?

Deset milijardi tona ribe krije se tek nekoliko stotina metara ispod površine mora. Toliko ribe nalazi se tamo da su tokom Drugog svetskog rata sonari imali problema s proveravanjem dubine zato što toliko ribe živi na dubini od 200 do 1.000 metara. 

Taj nivo naziva se i zona sumraka zato što tek poneki zrak Sunca dospe na te dubine. Veći deo svetlosti zaustavlja se na tek nekoliko metara dubine. 

„Ogroman je to broj. Tamo ima dovoljno ribe da bi svakom čoveku na planeti mogli da damo 1,3 tona ribe. Čak i ako bismo ulovili samo polovinu te ribe i pretvorili je u hranu za druge životinje, mogli bismo svakom čoveku na svetu dati 4,3 kilograma čistog proteina svakog dana“, priča za BBC Majkl St Džon, okeanograf sa Univerziteta u Danskoj. 

„Imamo ljude koji umiru od gladi i to doslovno, a sa druge strane imamo toliki špajz praktično neiskorišćen“, nastavlja St Džon.

Već dugi niz godina komercijalni lov ribe na tim dubinama nije bio isplativ, što zbog tehnologije, što zbog ekonomske situacije. Kako je broj lako dostupne ribe sve manji, tako cena ribe raste, a čini se da bi napokon i trošak lova dubinske ribe mogao biti prihvatljiv. 

Ipak, pretpostavlja se da veliki deo te ribe nije prihvatljiv ljudima za konzumiranje i to prvensteno zbog ukusa. Trenutno prevladava mišljenje da bi bilo najbolje dubinsku ribu koristiti za prehranu drugih životinja, ponajviše zato što svake godine raste potražnja za što jeftinijom stočnom hranom. 

Južnoafrička Republika pokušala je da hvata pojedine vrste kako bi barem delimično smanjili pritisak na tradicionalne vrste ribe iz okoline južnog dela Afrike. Takvi pokušaji, sredinom osamdesetih godina prošlog veka, neslavno su propali. Vrste koje su oni hvatali, recimo žaboglavke, imale su vrlo visok udeo masnoće u mesu i neverovatno je teško baratati njima. 

Jednom kad su ribe uhvaćene brzo su se kvarile i počinjale bi da se raspadaju na tropskim temperaturama. Ribe u raspadu su dosegle tako visoke temperature da je zabeleženo nekoliko slučajeva samospaljivanja. Jedan takav požar izmakao je kontroli i uništio čitavo postrojenje za preradu ribe. 

U dekadama nakon tih događaja, došlo je do nekoliko pokušaja komercijalnog lova u zoni sumraka, ali do sad se ništa nije pokazalo kao dovoljno uspešno. Kako tehnologija napreduje, tako rastu i strahovi da će nastati pomama za ribom iz dubine što bi moglo dovesti do nekontrolisanog lova sa nepredvidljivim posledicama za sudbinu svetskih mora.