Obavezno doručkujte, ta navika će smanjiti rizik da obolite od kardiovaskularnih bolesti

Planiranje obroka i međuobroka unapred i svakodnevno doručkovanje može da smanji rizik od oboljevanja od kardiovaskularnih bolesti, saopštila je Američka asocijacija za zdravlje srca (AHA).

Konzumiranje obilnijeg obroka s više kalorija tokom jutra, a manje hrane uveče takođe može da smanji opasnost od srčanog i moždanog udara, kao i ostalih kardiovaskularnih oboljenja, kažu američki lekari.

„Važno je razmisliti o tome šta jedemo, ali jednako je važno i u koje doba dana jedemo“, smatra dr. Mari Pjer Sentonž, nutricionistkinja i naučnica na njujorškom univerzitetu Kolumbija, kao i vođa grupe koja je napisala uputstva o pravilnoj i uravnoteženoj ishrani.

Sentonž je iznela podatak po kome 30 posto Amerikanaca svakodnevno preskače doručak. Kod svih onih koji ga svakodnevno konzumiraju zabeležen je manji rizik od kardiovaskularnih oboljenja poput visokog holesterola ili visokog krvnog pritiska. Osobe koje preskaču prvi jutarnji obrok podložnije su još nekim rizičnim faktorima poput gojaznosti, dijabetesa i visokog nivoa šećera.

Vreme konzumiranja obroka važno je zbog unutrašnjeg sata organizma. Na primer, tokom noći šećeri se ne prerađuju tako dobro kao tokom dana. Zbog toga su radnici koji rade u noćnim smenama podložniji riziku od gojaznosti i srčanih oboljenja od onih s tipičnim dnevnim radnim vremenom.

„Ranije studije pokazale su da je konzumiranje doručka povezano s manjom telesnom masom i zdravijom ishranom i istovremeno s manjim rizikom od obolijevanja od kardiovaskularnih oboljenja“, rekla je dr Sentonž.

Ali, ne treba zaboraviti ni to da nije dobro pojesti bilo kakav jutarnji obrok, naročito ako je prekaloričan. Zdrav doručak bogat je voćem i povrćem, celovitim žitaricama, mlekom s malim procentom mlečnih masti, piletinom i ribom, stoji u uputstvu. Dobra ishrana znači i ograničen unos u organizam crvenog mesa, soli i namirnica bogatih većim količinama šećerima.

Sentonž savetuje ranije planiranje obroka, naročito ako je reč o zaposlenim osobama koje najčešće jedu „u hodu“.

„Obrok se može pripremiti i dan ranije. Može se raditi o jednostavnom voćnom joguru, kolaču od žitarica ili pločici od žitarica i meda. Savet o konzumiranju većeg broja manjih obroka tokom dana za mnoge je potpuno nerealan, jer se mali obrok vrlo brzo pretvori u obilan obrok i povećanje težine je neizbežno“, upozorava Sentonž.

Još jedna zamka, kad je u pitanju vreme konzumiranja hrane je večernji obrok. To je doba kad se u organizam često unose nepotrebne kalorije i s vremenom dobija na težini, jer ljudi najčešće jedu pred televizorom, kompjuterom ili tabletom.

Zato Sentonž savetuje: 

„Kad završite večeru, kuhinja se ‘zatvara’. Ako vam je radni raspored prenatrpan i jedete tek kasno uveče, neka vaši obroci budu lagani“.