Nova prava, ali i obaveze: Nemački Zakon o dužnoj pažnji utiče i na dobavljače iz Srbije

Kompanije iz Srbije koje sarađuju sa Nemcima potpadaju pod uticaj nemačkog Zakona o dužnoj pažnji, jer on podrazumeva da i uprava i zaposleni imaju pravo da kršenje ovog inostranog propisa direktno prijave nemačkoj kompaniji. Nemački zakon se tiče ostvarenja radničkih prava i ekoloških standarda, a nemačke kompanije su dužne da na svojim internet stranicama otvore posebne sekcije putem kog bilo koji učesnik u lancu snabdevanja može da se požali na potencijalno kršenje propisa. 

Termin due diligence se odnosi na dužnu pažnju, odnosno na dubinsku analizu koja je u srži ovog Zakona, koji obavezuje nemačke kompanije da sprovode analizu rizika, tačnije da dokažu da su pravilno primenili due diligence – kupac ne samo da proverava kvalitet proizvoda već mora da obezbedi da su ispunjeni određeni zahtevi u svim fazama lanca snabdevanja u pogledu ljudskih prava i životne sredine.

Pod direktnim uticajem ovog zakona su kompanije koje imaju sedište u Nemačkoj ili imaju filijalu u Nemačkoj – tačnije, svi registrovani privredni subjekti u Nemačkoj koji imaju više od 1.000 zaposlenih podležu ovom zakonu.

Manja preduzeća i strani dobavljači ne potpadaju pod ovaj Zakon direktno, ali on može imati indirektne posledice na preduzeća koja su deo lanca snabdevanja nemačkih kompanija – među kojima se nalazi nemali broj kompanija koje posluju u Srbiji.

„Bitno je istaći da će se preduzećima koja su u lancu snabdevanja nemačkih kompanija nametnuti obaveze koje se odnose na poštovanje ljudskih prava i na zaštitu životne sredine kroz ugovore koje sklapaju“, rekla je Sanela Bahtijarević, savetnica, Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju (GIZ).

Nemačka Savezna kancelarija za ekonomske poslove i kontrolu izvoza (BAFA) je zadužena za implementaciju ovog zakona – proverava izveštaje kompanija i mora ustanoviti da li su kompanije zaista uradile sve što se od njih očekuje.

Uz analizu rizika, Zakon donosi i drugu važnu stvar – interni žalbeni mehanizam nemačkih kompanija koji treba da bude dostupan svim zainteresovanim stranama.

„Interni žalbeni mehanizam nemačke kompanije treba da bude dostupan svim zaposlenima u njihovoj kompaniji, zaposlenima u kompanijama u lancu snabdevanja, kao i trećim licima ili nevladinim organizacijama koje imaju saznanje o postojanju kršenja određenog prava u bilo kom delu lanca snabdevanja“, rekla je Tanja Lindell, pomoćnik direktora Sektora udruženja privrede i menadžer projekta Responsible Business Hub.

Takođe, otvorena je mogućnost za podnošenje žalbi – i anonimnih, ukoliko neko lice tako želi, usled straha od gubitka posla, budući da je to jedan od najčešćih strahova koji sputava radnike da otvoreno progovore kada se njihova prava krše.

Kršenjem propisa predviđene su sankcije, za koje Bahtijarević ističe da „ne bi trebalo da se koriste kao krajnji cilj – budući da ideja svega ovoga nije da se firme kažnjavaju, već da se ohrabre da delaju odgovornije.“

Isto tako, „Zakon ne promoviše bezuslovni prestanak poslovne saradnje, već bi trebalo da motiviše nemačke kompanije da rade sa svojim dobavljačima, kako bi se unapredili uslovi rada i kod njih“, kaže Lindell i dodaje da „postoji mogućnsot da će pre biti kažnjena kompanija koja je prekinula saradnju sa nekim svojim dobavljačima po stupanju ovog zakona na snagu – jer bi to značilo da su u prethodnom periodu svesno pristali da sarađuju sa njima, uprkos tome što je postojalo kršenje prava“.

Nemačka nije jedina zemlja koja ima ovakav zakon – još neke druge zemlje Evropske unije i van EU su donele slične zakone, a sve je to uvertira i priprema kompanija za direktivu na nivou EU, koja je nedavno izglasana u Evropskom parlamentu – CSDDD (Corporate Sustainability Due Diligence Directive).

„Gledajući zalaganje Nemačke za ovaj Zakon, vidi se da ona ne stavlja važnost primene ovog zakona svuda u regionu kao u Srbiji, gde veoma aktivno vrši njegovu promociju – a kao razlog možemo videti veliki broj nemačkih investitora u našoj zemlji, veliki broj naših radnika koji se zapošljavaju u nemačkim kompanijama, kao i to da su nesumnjivo mnoge kompanije koje posluju u Srbiji u lancu snabdevanja nemačkih kompanija, budući da je ona jedna od glavnih trgovinskih partnera Srbije“, rekla je Nataša Vučković, direktorka Centra za demokratiju i koordinatorka Radne grupe Nacionalnog konventa za poglavlje 19 – socijalna politika i zapošljavanje.

Posmatrajući naše zakonodavstvo, nemački zakon nam daje nove mehanizme i indikacije šta moramo da unapredimo kod nas, posebno u Zakonu o radu, smatra ona i naglašava kako je ovo globalni trend u oblasti radnih prava, koji se odnosi na zaštitu prava radnika kroz istovremenu zaštitu i ugleda i kredibiliteta kompanija.

Vučković izjavljuje kako „reputacija jeste veoma bitan segment kompanijama i može biti lako ugrožena ukoliko se pročuje da kompanija ne poštuje ljudska prava i ne vodi računa o uslovima životne sredine“, na šta se Bahtijarević nadovezuje da uz gubitak reputacije dolazi pad konkurentnosti na tržištu.

„Ukoliko neka kompanija nije u mogućnosti da ispuni propisane uslove i da dokaže da radi sve u skladu sa Zakonom, moguće je da ona uopšte neće biti razmatrana kao poslovni partner – te da tako ispada iz „igre“ na tržištu i gubi konkurentsku poziciju“, zaključuje Sanela.

Posmatrajući Srbiju, može se reći da „kod nas ne postoji sitemski problem kršenja ljudskih prava, a što se tiče zaštite životne sredine Srbija je potpisnica tri konvencije koje su implementirane u našem zakonodavstvu“, objašnjava Lindell i dodaje da „ono što nama nedostaje u zakonodavstvu jeste obaveza imanja internog žalbenog mehanizma u kompanijama, kao što je definisano u nemačkom Zakonu.“

Shodno velikoj važnosti ove tematike koja je sveprisutnija, aktivno učešće bi trebalo da uzmu sindikati, civilno društvo, radnici, kompanije – ali i njihova udruženja i grupe u okviru različitih industrija klastera.

Potrebno je u našoj zajednici podići svest o važnosti ove tematike i jasno istaći to da ovaj zakon ne definiše nikakva nova ljudska prava niti uvodi nove ekološke standarde, već je tu da obezbedi poštovanje međunarodnih ugovora i konvencija, kao i poboljšanje uslova života i rada i zaštitu životne sredine.

PKS u maju organizuje treninge za HREDD konsultante