Korišćenje kartica najskuplji vid plaćanja

Plaćanje karticom je mnogo lagodnije nego kešom, ali kada se saberu svi troškovi, ispadne da je i značajno skuplje.

Potrošači su u prva tri meseca u Srbiji preko kartica platili usluge i robe vredne 48 milijardi dinara. Ako je na svakoj od tih usluga provizija bila bar jedan odsto, jasno je da je bankarska zarada minimum 480 miliona dinara.

Sada je prošlo i drugo tromesečje, a dok se podaci ne srede, može se pretpostaviti da se pazar duplirao i da su banke zaradile skoro milijardu dinara. 

Još dok je ne stave u novčanik, klijenti u većini banaka plate za njeno izdavanje, sledi trošak održavanja, naknada za podizanje novca na bankomatu druge banke, a kod nekih se naplaćuje čak i provera stanja na računu, kao i svako štampanje isečka sa mini-izvodom preostale sume novca, pišu Novosti.

Provizije za korišćenje platnih kartica u Srbiji se kreću od jedan pa do četiri odsto, i ispada da nas bankari „deru“ više nego u svim zemljama u okruženju. Evropska unija je čak nedavno predložila da ionako niži procenat koji banke u EU uzimaju, smanji, tako da za sve vrednosne transakcije kod debitnih kartica provizija ne bi smela da bude viša od 0,2 odsto, a kod kreditnih 0,3 procenta. Kod nas je, međutim, visina provizije definisana pravilima kartičnih sistema, koji se dogovaraju sa bankama. U Narodnoj banci Srbije napominju da u poslovanju platnim karticama postoji razlika između međubankarske i trgovačke provizije. 

„Međubankarska provizija je definisana pravilima kartičnih sistema i predstavlja iznos koji za svaku transakciju banka prihvatilac kartice plaća banci koja je izdala karticu, kako bi banka izdavalac kartice pokrila trošak poslovanja platnim karticama“, objašnjavaju u NBS. 

„Trgovačku proviziju ugovara trgovac sa bankom prihvatiocem. Osnov za formiranje trgovačke provizije je međubankarska provizija, koja predstavlja njen najveći deo“ 

Neke banke naplaćuju po 15 dinara za svaki upit stanja na bankomatu, a štampanje izvoda košta 25 dinara. Ova suma nije zanemarljiva, ako uzmemo da svako u proseku bar pet puta mesečno proveri stanje na računu i odštampa isečak preostale sume novca. Znači da mu na godišnjem nivou samo za te „usluge“ banka uzme oko 2.400 dinara. 

Banke naplaćuju provizije i prodavcima robe i usluga. Znači da građanin dva puta plaća korišćenje kartice, i kao klijent banke i kao kupac proizvoda.