Uticaj „EXPO 2027“ i „Skok u budućnost“ na privredu još uvek nepoznanica

Investicije potrebne za specijalizovanu izložbu „EXPO 2027“ i prateći investicioni program „Skok u budućnost“ još uvek ne mogu u potpunosti uzete prilikom prognoziranja ekonomskog rasta Srbije, jer mnogi izdaci za ove projekte još uvek nisu verodostojno ni planirani ni najavljeni, navodi se prolećnoj ekonomskoj prognozi za Srbiju koju je objavila Evropska komisija.

U izveštaju EK se navodi i da bi dodatna javna ulaganja u Srbiji mogla dovesti do većeg rasta BDP-a, ali i do rasta nepredviđenih javnih rashoda.

Ekonomski rast u Srbiji je u poslednjih nekoliko kvartala ubrzan i predviđa se postepeni rast u narednim godinama koji će, kako predviđa EK dostići 4,3 odsto u 2025.

EK očekuje da će rast srpske ekonomije pokretati privatna potrošnja, zbog rasta realnih prihoda, kao i izvoz na koji će pozitivno uticati širenje proizvodnih kapaciteta u Srbiji do kojih dolazi zahvaljujući snažnom prilivu stranih direktnih investicija (SDI).

Poslednje godine su dokazale relativnu otpornost srpske privrede na spoljne šokove, ali bi upornija inflacija od trenutno projektovane mogla da uspori rast kupovne moći i samim tim oslabi potrošnju i stvarni rast.

Očekuje se da će se odnos deficita prema BDP-u nastaviti da se smanjuje ka 1,5 odsto, a odnos duga prema BDP-u je projketovan na padne na ispod 50 odsto do 2025.

Zaposlenost je snažno porasla 2023. godine, takođe podstaknuta značajnim povećanjem imigracije iz Rusija. U isto vreme, nezaposlenost je polako opadala na oko 9 odsto radno sposobnog stanovništva, navodi EK.

U 2024. i 2025. trend rasta zaposlenosti i marginalno smanjenje nezaposlenosti će se nastaviti.

u prvim mesecima 2024. godine u odnosu na isti period prethodne godine zabeležen je rast nominalnih zarada i u javnom i u privatnom sektoru za oko 15 odsto.

Ipak, EK očekuje se da će se rast plata postepeno usporavati kao posledica nižih inflacionih pritisaka.

Inflacija potrošačkih cena je u drugoj polovini 2023. godine bila u opadajućem trendu, ali je i dalje u proseku iznosila 12,1 odsto. Inflacija je posebno bila podstaknuta povećanjem cena hrane.

Povećanja cene struje i gasa takođe su imale jednokratni pritisak na inflaciju u 2023. Ovakva vanredna povećanja cene struhje i gasa nisu planirana za naredne godine.

Očekuje se da će se sredinom 2024. godine inflacija vratiti u okvire cilja centralne banke Srbije od 3 odsto sa dozvoljenim odstupanjem od plus minus 1,5 odsto sredinom 2024. 

Predviđeno je da inflacija dodatno uspri na nešto iznad tri odsto u 2025. godini.