Markiranje goriva za tri godine smanjilo sivu ekonomiju, državi donelo više para i bolje gorivo

Za tri godine, otkako je uvedeno markiranja goriva, u državnu kasu ulilo se više, smanjena je siva ekonomija, i gorivo je kvalitetnije, kaže Marinko Ukropina.

Ovaj postupak primenjuje se kako bi se sprečilo točenje van registrovanih benzinskih pumpi, a postupak je uveden radi usaglašavanje sa propisima EU.

Međutim, da li je i koliko proces markiranja imao uticaj na cenu goriva? 

„Cena usluge markiranja čini 0,19 odsto cene goriva, što je praktično zanemarljivo u odnosu na efekte“, kaže za B92 Biz Marinko Ukropina generalni direktor SGS. 

Kako je rekao, na terenu su imali prilike da se uvere da su krijumčari dodavali i mešali u gorivo sve petrolejske frakcije i razređivače koje su oslobođene akciza.

Program markiranja naftnih derivata uveden je u februaru 2014. godine sa ciljem suzbijanja ilegalnih aktivnosti u energetskom sektoru, povećanja prihoda u budžetu na osnovu povećanja prometa u legalnim tokovima i zaštite krajnjih potrošača. Podsetimo, uvođenje programa inicirala je Vlada donošenjem Uredbe o obeležavanju naftnih derivata 2013, a posao je poveren na međunarodnom tenderu, objavljenom u Financial times, konzorcijumu koji predvodi SGS. 

Iz tog konzorcijuma tvrde da pružaju uslugu markiranja goriva najsavremenijom nano tehnologijom kao i tehničku pomoć tržišnoj inspekciji Ministarstva trgovine prilikom redovnih zakonski propisanih kontrola provere legalnosti i kvaliteta goriva. 

U skladu sa zakonskim Propisima koji uređuju ovu oblast korisnici usluge markiranja/monitoringa, imaju mogućnost arbitraže u nezavisnim srpskim akreditovanim laboratorijama koje nisu u sastavu konzorcijuma i oni to pravo koriste ukoliko smatraju da su oštećeni kako bi ostvarili svoja zakonska prava tuzbe ili zalbe, kažu oni. 

„Svi do sada završene arbitraže ili sudski procesi su potvrđivali ispravnost prvobitnih rezultata“, kaže generalni direktor SGS Beograd.

Prema njegovim rečima, dobri rezultati programa markiranja nakon trogodišnje primene govore sami za sebe: 

Siva ekonomija u sektoru prometa derivata svedena je već na u prvoj godini na ispod 1 odsto. Od ukupnog broja kontrolisanih uzoraka u 2014. godini (2.770) samo 26 odnosno 0,9 odsto nije pokazalo propisani nivo markera, u 2015. godini taj procenat iznosi 0,7 (od 6.768 uzoraka 47 nezadovoljavajućih) dok je u 2016. godini smanjen na 0,6% (39 nezadovoljavajućih od 6.549 uzoraka). 

Ukupna količina markiranih derivata u 2014. u odnosu na 2013. godinu veća je za 12,8 odsto, u 2015 u odnosu na 2014. godinu veća je za 11,96 odsto, a u 2016. ta količina je veća za 5 odsto u odnosu na 2015. 

„Ovi rezultati nedvosmisleno pokazuju da je u nelegalnim tokovima pre početka primene programa, bilo skoro 30 odsto ukupnih količina na tržištu derivata, čime je po osnovu nenaplaćenih taksi( akciza) država bila drastično oštećena“, priča Ukropina. 

Kao jedan od najznačajinih rezultata povećanja legalnih tokova, Ukropina navodi povećanje u budžetu Srbije na osnovu naplate akciza, koja je u 2014. bila veća za 13.2% u odnosu na 2013, u 2015. veća za 4,8% u odnosu na 2014. dok je u 2016. naplata akciza veća za 13% u odnosu na 2015. godinu. 

Kaže da najveći deo povećanja naplate akciza upravo potiče od uspešnog suzbijanja sive ekonomije na tržištu naftnih derivata.

Monitoring kvaliteta naftnih derivata sprovodi se od decembra 2015. godine. Program obezbeđuje da kvalitet goriva u našoj zemlji ispunjava visoke evropske standarde. Oba programa, i program markiranja i program monitoringa višestruko su opravdali svoju efikasnost: 

– eliminisana nelojalna konkurencija 

– povećan prihod u budžetu Republike Srbije 

– osigurana kupovina proverenog goriva 

– ekološki uslovi podignuti na viši nivo 

– jednom rečju uveden je red na tržište naftnih derivata

Ispitivanje se obavlja na sledećim derivatima: BMB 95, BMB 98, ED, GU 0,1, gasno ulje eksta lako evro L i ulja za loženje a uzorkovanje, za potrebe monitoringa sprovodi se na: 

– benzinskim stanicama, 

– objektima za obavljanje energetske delatnosti (rafinerije i skaldišta nafte, derivata nafte i biogoriva, uključujući skladištenje za sopstvene potrebe) 

– sredstvima za transport nafte, derivata nafte i biogoriva. 

Osnovni ciljevi monitoringa kvaliteta derivata nafte su: 

– kontinuirano ocenjivanje kvaliteta derivata nafte i biogoriva unutar celog distributivnog lanca 

– uvid u stanje kvaliteta naftnih derivata na tržištu i reagovanje u zavisnosti od vrednosti parametara koji se prate

Inače, za potrebe monitoringa kvaliteta goriva, SGS je uložio u laboratoriju više od 2,4 miliona evra i proširio obim akreditacije za nove metode ispitivanja. 

U programu monitoringa kvaliteta derivata nafte u 2016. iskontrolisano je 1.700.000,00 m3 derivata. Uzorkovano je i provereno ukupno 3.773 uzoraka benzina, evro dizela, gasnog ulja 0,1 i lož ulja. Od tog broja 145 uzoraka nije bilo u skladu sa pravilnikom o tehničkim i drugim zahtevima za tečna goriva naftnog porekla odnosno 3,8% od ukupnog broja uzetih uzoraka. 

Broj negativnih uzoraka pokazuje trend smanjivanja sa 6,7% u decembru 2015. na 3,7% koliko je zabeleženo u decembru 2016. godine. 

Ukropina kaže da ovi podaci dokazuju da je postignut zavidan uspeh kod uređenja tržišta naftnih derivata u Srbiji po ugledu na evropske standarde. On dodaje da će novom Uredbom kojom se predviđa kontrola goriva i u rezervoarima vozila namenjenih obavljanju poslovne delatnosti provere će biti još učestalije, a visoke zaprećene kazne efikasno sredstvo za potpuno eliminisanje nelegalnog goriva. 

„Može se reći da je skoro u potpunosti uspostavljen red na legalnom tržištu i da se na pumpama može kupiti isključivo legalno i kvalitetno gorivo. Mesta za dalje poboljšanje svakako ima, što je država već najavila donošenjem novih propisa vezanih za kontrolu prevoznih sredstava, a u najavi je i regulisanje kontrole prometa baznih ulja čije uvezene količine premašuju unutrašnje potrebe“, kaže Ukropina. 

Za potrebe ovog posla, angažovano je 135 radnika, 55 automobila kao i sva pripadajuća oprema, hardver i softver neophodan za realizaciju ovog projekta.

Vozače u Srbiji koji nabavljaju gorivo u zemljama iz okruženja zabrinulo je da li će morati i na koji način da dokažu da gorivo nisu kupili kod švercera, već na regularnim benzinskim pumpama. Šta bi trebalo da rade u toj situaciji?

„Pretpostavljam da je dovoljno sačuvati račun o kupljenom gorivu, ali to su već ingerencije tržišne inspekcije“.

Ukoliko se u rezervoaru pronađe gorivo nelegalnog porekla, odnosno ono u kojem koncentracija markera nije odgovarajuća, predviđene kazne za pravna lica koja se snabdevaju švercovanim gorivom iznose do dva miliona dinara, a za preduzetnike i poljoprivredna gazdinstva ta kazna je 500.000 dinara. Podaci pokazuju da je u protekle tri godine, koliko se gorivo markira, oko 30 odsto dizela, koji je sada u prometu, prešlo iz „sive zone“ u regularne tokove.

Šta su kontrole pokazale u inostranstvu, gde smo mi po kvalitetu u odnosu na region, na primer?

„Zahvaljujuci uspešno primenjenom programu markiranja koji je smanjio količinu ilegalnog ( i nekvalitetnog) goriva u Srbiji na minimum, šverceri nalaze nove kanale plasmana na tržišta u okruženju. U Hrvatskoj je na primer, pogoršan kvalitet goriva što se veoma odrazilo na reklamacije vozača tokom turističke sezone. Kvalitet našeg goriva sada u potpunosti zadovoljava stroge evropske standarde“.