‘Otišao sam u Slovačku da radim, a oni su me iskoristili kao roba i vratili nazad’

Napustio sam posao u Srbiji i otišao u Slovačku da radim, a oni su me iskoristili i vratili, narodski rečeno, kao slepca, kaže Dragomir Mirković (41) iz Batočine.

Dragomirova priča svedoči da su naši radnici u Slovačkoj tretirani kao robovi, bez dostojanstva i osnovnih uslova za život. 

Čovek koji mora da izdržava porodicu, a u svojoj rođenoj zemlji nema uslova za to, prinuđen je da prihvati i ono što inače ne bi. Njemu je ovo bio drugi put da ode na rad u inostranstvo.

„Otišao sam zbog bolje zarade. U Batočini sam imao posao koji je bio manje plaćen, ali je bio siguran. Ipak, imam porodicu koju moram da izdržavam, tako da krenem trbuhom za kruhom. Prošle godine u avgustu sam preko iste agencije otišao i radio tri meseca. Bilo je veoma naporno, ali sam tada bar doneo zaradu. Ovog puta sam prevaren, vraćen sa 100 evra“, priča Dragomir Mirković.

Preko novosadske agencije Largo je sa još 140 ljudi otišao u Slovačku da zaradi novac za svoju porodicu. Dogovor je bio da neko vreme radi u Fokskonu, tajvanskoj kompaniji, a zatim da pređe u multinacionalni Samsung.

„Hranili smo se iz svog džepa, pa ko je hteo da zaradi, štedeo je na hrani. Trebalo je da nam plate 1, 7 evra za obrok. Umesto da u Slovačkoj ostanem 90 dana, nakon 20 dobio sam šut kartu. U sobi smo spavali nas četvorica, iako je predviđena za troje, a morali smo sami da je čistimo. Za razliku od smeštaja koji sam imao kada sam otišao prošle godine, bar je kupatilo bilo normalno, odvojeno od ve-cea. Prošle godine bio sam u Slovačkoj od avgusta do novembra. Smeštaj je bio katastrofalan, jedno kupatilo sa ve-ceom za celi hodnik u kome je 15 soba sa po četiri osobe“, objašnjava vidno potrešen Mirković.

Pored toga što su, kako tvrde naši radnici, radili na crno, bez potpisivanja ugovora, osnovni uslovi za život im nisu bili obezbeđeni.

Ljudi su po celu noć galamili, bilo je i narkomana i alkoholičara

„Ustajali smo u četiri ujutru, u šest već smo počinjali da radimo i u 18 sati vraćali bismo se u smeštaj. Hranili smo se iz svog džepa, pa ko je želeo da zaradi više, štedeo je na hrani. Trebalo je kao da nam plate 1,7 evra za jedan obrok, ali šta čovek može kvalitetno da pojede za taj novac? Radio sam na traci, prenosio televizore i stajao po celi dan. Nije teško kada prenesete jedan ili 10 televizora, ali kada prenesete 500, onda je to mučenje. Jagodice na prstima su mi zadebljale, smršao sam 12 kilograma“, požalio se Dragomir.

Potpuno iscrpljen nakon radnog dana Dragomir je dolazio u smeštaj i samo su mu krevet i odmor bili potrebni, ali ni to malo sna što je želeo nije mogao uvek da dobije.

„Ljudi su po celu noć galamili, bilo je i narkomana i alkoholičara. Ne smeš da reaguješ, a nadležni neće da ih smire. A onda kada sam želeo da zapalim cigaretu, da se opustim, sledio je poseban pakao. Nismo imali prostoriju za pušenje, a ako zapalimo cigaretu i oni nas vide, kažnjavali bi nas sa 50 evra“, objašnjava on.

Pakao u pogonima

Dragan Krsnik, novinar koji je tri meseca na tajnom zadatku radio na slovačkoj traci, izazvao je eksploziju koja je odjeknula u medijima. Tekst koji je objavio beogradski „Nedeljnik“ pokrenuo je burne reakcije, a nakon toga oglasili su se i ministri Aleksandar Vulin i Ivica Dačić. Naši građani koji su radili u toj zemlji bili su izloženi rigoroznim pravilima, a svaki prekršaj kažnjavan je sa 20, 30 i 50 evra.