Bečki institut: Oporavak istočne Evrope zavisiće od privatne potrošnje

Uprkos izazovnom međunarodnom okruženju i značajnim rizicima, privrede većine zemalja centralne, istočne i jugoistočne Evrope će ostvariti dobre rezultate u tekućoj godini – posebno ako su članice EU. Ovo je nalaz nove prolećne prognoze koju je objavio Bečki institut za međunarodne ekonomske studije (wiiw) za 23 zemlje regiona. Za šest zemalja Zapadnog Balkana prognozira se rast od tri odsto, prema analizi insituta.

„Uz rast realnih plata (prvenstveno zbog značajnog pada inflacije), privatna potrošnja je glavni pokretač rasta“, kaže Olga Pindjuk, ekonomista u wiiw-u i glavni autor prognoze.

Međutim, postoje značajni negativni rizici.

„Veliki rat na Bliskom istoku između Izraela i Irana verovatno bi doveo do još jednog šoka za cene energije i ponovnog rasta inflacije… Izuzetno slab oporavak u Nemačkoj, poremećaji u globalnim lancima snabdevanja i izbor Donalda Trampa za sledećeg predsednika SAD takođe bi mogli da izazovu turbulencije u regionu“, upozorava Pindjuk.

Za 2024. wiiw predviđa prosečan rast od 2,5 odsto za članice EU u regionu i do tri odsto u 2025. To znači da će verovatno značajno nadmašiti evrozonu (0,6 odsto), koja će ove godine skoro stagnirati, i da će rasti skoro dvostruko brže od evrozone sledeće godine (1,6 odsto).

„Članice EU iz centralne i istočne Evrope tako nastavljaju proces ekonomskog sustizanja 20 godina nakon početka proširenja EU na istok, čak i ako će se to donekle usporiti od 2025. godine“, kaže Pindjuk.

Prema analizi insttituta, očekuje se da će se privrede „Višegradske četvorke“ (Poljske, Češke, Slovačke i Mađarske) širiti po stopi od 2,4 odsto u proseku ove godine, da bi se povećale na ravno tri odsto u 2025.

Iako su Poljska i Mađarska u teoriji ponovo dobile veći pristup fondovima EU, zahvaljujući nedavnom razvoj događaja (nova vlada u Poljskoj i dogovor Viktora Orbana sa EU oko Ukrajine), stvarni tok sredstava je i dalje spor u slučaju Poljske i uglavnom tek treba da se materijalizuje u slučaju Mađarske, predviđa insitut iz Beča.

„Investiciona aktivnost će se samo postepeno oporavljati. Međutim, u proizvodnji – posebno u višegradskim zemljama, koje su usko povezane sa nemačkom ekonomijom koja se bori – i dalje imamo izazove“, napominje Pindjuk. „Oporavak nemačke privrede kome se očekuje od 2025. godine – tako ključan za region – će naravno igrati ključnu ulogu.“

Očekuje se da će članice EU iz jugoistočne Evrope Rumunija (3,0 odsto) i Hrvatska (2,9 odsto) posebno snažno rasti 2024. Priliv sredstava iz NextGenerationEU fonda za oporavak od koronavirusa podržava tamošnju ekonomiju. Za Tursku, institut iz Beča očekuje rast od 3,4 ove godine.