Šteta od lošeg roda maline i do 250 miliona dolara: Proizvođači od države zahtevaju veću otkupnu cenu

Uzgajivači malina će u ponedeljak, 8. jula, u Arilju imati sastanak sa predstavnicima Ministarstva poljoprivrede na kom će razgovarati o ceni ovog voća. Trenutna otkupna cena maline je 250 dinara, a malinari traže da bude bar 100 dinara veća, tvrdeći da im trenutna cena ne omogućava zaradu.

Problemi koji muče malinare širom skupljaju se godinama, a ovog puta im ni vremenske prilike ne idu naruku, pošto je u aprilu pao sneg koji je uništio dobar deo roda. Malinari, čak i kad osiguravaju rod, osiguravaju ga od grada, a ne od snega, koji gotovo nikad ne pada tako kasno, pa ove godine većina njih nije ni mogla da naplati odštetu od osiguravajućih kuća.

U Srbiji će ove godine, prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku biti proizvedeno 4,7 odsto manje malina u odnosu na prošlu godinu. Površina pod malinom iznosi 18.625 hektara a prinos po hektaru je pet tona, navodi se u RZS izveštaju.

Poljoprivrednici ipak cene da će rod ove godine biti smanjen za 40-50 odsto. To misli i Mileta Pilčević, predsednik uduženja proizvođača malina „Vilamet“.

„Rod maline ove godine je od 40 do 50 odsto manji nego prošle. Mraz je uništio pupoljak, nakon toga je sneg pao pa je izlomio rodne grane, a onda je pao i grad. Sve nas je zadesilo ove godine, a na kraju svega i otkupna cena malina je mala“, rekao je Pilčević u razgovoru za Novu ekonomiju.

Svoje probleme, malinari će imati priliku da iznesu u ponedeljak na sastanku sa predstavnicima Ministarstva poljoprivrede, a glavno pitanje će upravo biti cena otkupa, kada će malinari predložiti cenu od 350 dinara.

To je, prema rečima Pilčevića, iznos koji može da pokrije troškove proizvodnje.

„Više nije pitanje cene i toga da li ćemo mi imati novca od proizvodnje već je pitanje samog nastavka proizvodnje malina na ovim prostorima“, kazao je on.

Kako je dodao, problem predstavljaju i hladnjačari koji otkupljuju maline, a koji se žale da je cena ovog voća pala na svetskom tržištu.

„Ne postoji cena ispod koje otkupljivači ne smeju da otkupljuju voće. Prošle godine su to činili za 200 dinara, a i manje. Na jugu Srbije su čak vršili otkup i za 160 ili 180 dinara po kilogramu“, kazao je Pilčević.

Pre devet godina uvezli smo samo dve tone maline, a 2022. godine čak 500 tona

Poljoprivrednici ističu da je srpska malina oduvek bila sinonim za kvalitet „jer se jedina u svetu bere ručno i može da se jede cela, dok se u drugim zemljama pretvara u sokove, džemove i likere“.

Kako su napominjali do sada, uvezena malina kvari cenu domaće, a kvalitet je nemerljiv.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, 2014. godine Srbija je izvezla 5.056 tona malina u vrednosti od 8,8 miliona evra. Najviše maline izvezeno je u Austriju, zatim u Nemačku i u Italiju.

Situacija sa izvozom se u poslendjih 10 godina znatno promenila. Tako je sa oko pet hiljada tona 2019. godine, izvoz spao na 1.564 tone u 2020. godini. Godine 2021. stanje je malo poboljšano, pa je iz Srbije izvezeno 1.900 tona maline, 2022. godine 1.387, a već naredne samo 970 tona, pokazuju podaci RZS-a.

Kada je u pitanju uvoz, podaci pokazuju da je 2014. godine u Srbiju uvezeno 26 tona maline, dok je naredne 2015. godine uvezeno samo dve tone ovog voća.

Godinama se situacija na tržištu menjala, pa je tako i količina uvezene maline varirala. Najveća vrednost zabeležena za sada je 2022. godine kada smo uvezli čak 500 tona maline. Od toga je najveći deo iz Poljske (399 tona).

Agroekonomski analitičar Branislav Gulan kazao je u razgovoru za Novu ekonomiju da je Srbija nekada uzgajala malinu na 15.000 hektara, a da je proizvodnja iznosila od 80 do 100.000 tona godišnje. Kada su se uvidele velike koristi od nje, gajenje maline se proširilo i na Vojvodinu.

Želeći da obnove zasade, srpski malinari su prema rečima Gulana, pomešali domaću malinu sa zasadom iz Bosne pa je tako postala lošija, a prinosi usled nepovoljnih klimatskih uslova postajali su sve manji.

„Problem je ove godine nastao i u tome što su malinari osigurali svoje maline od leda, a niko ih nije osigurao od snega, pa tako osiguravajuće kuće nisu ni mogle da im isplate za štetu. Malinari sada nemaju novca ni da isplate radnike. Uvozimo maline iz Poljske, Bosne, Ukrajine“, kazao je on.

Saglasan je da će ove godine biti manje roda, a šteta će, prema njegovim procenama ići i do 250 miliona dolara.

Momirović: Nema zabrane izvoza ulja u Crnu Goru