Francuska na prekretnici: Ekonomske reforme upitne, kao i budućnost EU integracija

Ekonomija Francuske je, u najmanju ruku, već u krizi. Ukoliko rezultati poslednjih parlamentarnih izbora prodube nestabilnost, potencijali za privlačenje investicija ili investiranje u inostranstvu (pa i u Srbiju) bili bi dovedeni u pitanje. Sa druge strane, politički potres se može odraziti i na EU (u kojoj Francuska igra jednu od važnijih uloga), a prema kojoj aktuelni pobednici imaju skeptičan odnos, saglasni su sagovornici Nove ekonomije.

U drugom krugu francuskih parlamentarnih izbora relativnu većinu mandata je osvojila predizborna koalicija ujedinjenje levice Novi narodni front Žan-Luk Melanšona, dok je krajnje desničarsko Nacionalno okupljanje (RN) Marin Le Pen, pobednik iz prvog kruga parlamentarnih izbora, završilo na trećoj poziciji – značajno ispod projektovanih očekivanja.

Gledajući politički aspekt i samu pobedničku koaliciju, Melanšonova partija je vodeća, a uz nju tu su i socijalistička i komunistička partija, kao i takozvani „Zeleni“.

Može li levica u Francuskoj da, zapravo, sprovede obećano?

U razgovoru za Novu ekonomiju, zamenik direktora i urednik lista Figaro, Filip Želi (Philippe Gelie) ističe da „levičarska koalicija koja je osvojila najviše poslaničkih mesta namerava da pokuša da vlada sama, ali da je neizvesno da li će u tome i uspeti“.

Želi navodi da je „Melanšonova ekonomska politika jedan od glavnih razloga zašto centar (Makronisti) i umerena desnica (Les Républicains) neće sarađivati sa njim – budući da bi predviđene mere dodatno opteretile Francusku u trenutku kada su njen javni dug i deficit „već na alarmantnom nivou.“

On dodaje da je sasvim moguće da Francuska ide ka „produženoj krizi“ – jer tamošnji Ustav zabranjuje nove parlamentarne izbore u narednih godinu dana.

Slično misli i istraživač i doktorand Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu Igor Mirosavljević, koji kaže da je izuzetno visoka izlaznost u kombinaciji sa taktičkim povlačenjem trećeplasiranih kandidata u najvećem broju izbornih jedinica (rezultat neformalne saradnje između političkog centra i levice) dovela do toga da krajnja desnica ostvari – u pogledu broja osvojenih mandata – bitno lošiji rezultat u drugom krugu, koji je „ispod svih očekivanja predizbornih anketa.“

Mirosavljević za Novu ekonomiju ističe da se može reći da je „takozvani republikanski front – levice i širokog političkog centra – delovao kao efektivna brana usponu ekstremne desnice na vlast u Francuskoj“.

On očekuje da će koalicija levice koja je osvojila relativnu većinu mandata pokušati da formira novu francusku vladu i da će, u slučaju da se to zapravo i dogodi, to biti tek četvrti slučaj kohabitacije (predsednik iz jedne, a premijer iz druge partije) u istoriji Pete Republike.

Ipak, Mirosavljević naglašava kako „s obzirom na dinamiku odnosa u toj koaliciji i istorijat sukoba na levom delu političkog spektra, nije isključeno razilaženje partija u okviru koalicije“.

Zašto ekonomija ipak ne ide na ruku levičarima?

Bilo da Novi narodni front samostalno formira Vladu, ili pak formira širu koaliciju u koju će biti uključene i druge partije, najavljuje se istrajavanje u nameri „potpune implementacije“ predizbornog ekonomskog programa.

Fokus će biti postavljen na revidiranje kontroverzne penzione reforme sprovedene u prethodnim mesecima, značajno povećavanje državnih izdataka za socijalne programe, kao i povećavanje poreza.

„Melanšon je još u svom prvom govoru izjavio kako ne želi da odstupi od svog programa ‘ni milimetar’, ali imajući u vidu da nemaju većinu i da im je potrebna podrška centrističke alijanse (Makronove), za sada nema izgleda da sam Melanšon može biti vodeća figura u Vladi“, kaže profesor Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu Aleksandar Milošević za Novu Ekonomiju.

Francuska beleži rast budžetskog deficita u prethodnom periodu, kao i visok nivo javnog duga – do te mere da se očekuje potencijalno aktiviranje evropskih mehanizama za sankcionisanje prekomerne potrošnje.

I to ukazuje da će realizacija predizbornog ekonomskog programa biti „veoma izazovna i kontroverzna“. 

„Iz ugla Srbije, Francuska nije među prvih deset najvećih (stranih) investitora, ali opet jeste bitan investitor. Posmatrajući naš region,  dominantno – i to oko dve trećine – francuskih investicija je pozicionirano u Srbiji“, ističe Milošević.

On smatra da bi se, ukoliko dođe do većih fiskalnih problema i daljeg produbljivanja nestabilnosti u Francuskoj, to negativno odrazilo po francuski investicioni potencijal u inostranstvu, „kao što se to uvek dešava u doba krize“.

Saglasan sa tim je i viši naučni savetnik na Institutu za evropske studije, Slobodan Zečević, koji kaže da je „Melanšonova partija radikalno leva politička snaga, a njene glavne ekonomske politike se mogu okarakterisati kao ‘levo orijentisane’, budući da se zalažu za vraćanje granice za odlazak u penziju na 60 godina – što je neprihvatljivo za Makronovu koaliciju – kao i povećanje poreza i podizanje minimalne zarade na 1.600 evra.„

Kakav je odnos pobednika prema evrointegracijama Srbije?

Odnos koalicije Novi narodni front prema Srbiji i njenom članstvu u Evropskoj uniji, može se reći da je mešovit, budući da su i po ovom pitanju podeljena mišljenja unutar koalicije, objašnjava Zečević za Novu Ekonomiju.

On ističe kako „ova koalicija nije neraspoložena prema proširenju Unije, ali da će za Srbiju biti bitno kakav je odnos pojedinačno ovih stranaka prema njoj, što će se odslikavati kasnije u podršci za članstvo u EU.“

„Gledajući (temu) proširenja Evropske unije, ništa značajno se ne može desiti pre suštinskih reformi u upravljanju EU – čemu ne ide u prilog trenutna politička situacija u nekoliko ključnih država članica“, dodaje i Filip Želi iz Figaroa.

Profesor Milošević tu podvlači da se može reći da je „Melanšon skeptičan prema Evropskoj uniji, ali da se to može promeniti“.

Moguće da taj negativan stav bude i pacifikovan, što je već bio slučaj u Italiji, sa strane desnice, kada je Meloni postala premijerka.

Zašto je Makron raspisao vanredne izbore?

Da se zaključiti da je odluka predsednika Makrona da raspiše vanredne izbore nakon rezultata evropskih izbora, na kojima je Nacionalno okupljanje, uz bitno manju izlaznost i drugačiji izborni sistem, ostvarilo ubedljivu pobedu, imala „mešovit ishod“.

„Očekivalo se da će francuska Vlada pasti na jesen, a Makron je to ovim putem verovatno predupredio – s tim što je uveo Francusku u jedno doba nestabilnosti“, kaže Milošević.

On dodaje i da „ovakvu situaciju nismo videli više decenija, a to se pre svega odnosi na političku podeljenost koja je bila osobina vlada između dva svetska rata, što jasno odražava veliku nestabilnost u zemlji“.

Vidno je da je narativ o neizbežnom usponu krajnje evroskeptične desnice na vlast promenjen, budući da je ova grupacija zabeležila neuspeh.

„S obzirom na vrlo visoku izlaznost, deluje da Nacionalno okupljanje ne može u budućnosti računati na veće dodatne „rezervoare“ glasova ‘tihe većine’ koja ranije nije izlazila na izbore“, zaključuje doktorand Mirosavljević.

Šampita-politika