U poslednjoj reviziji stend baj aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) saznali smo više o planovima države za naredni period, nego od samih vlasti. Ono što je velika novost je da se za državna preduzeća i javne kapitalne investicije obećava veća transparetnost. Problem jedino može biti u tome što su sve vlasti u Srbiji u protekle dve decenije obećavale reformu javnih preduzeća i rešavanje mnogih problema u oblasti javnih finansija, ali trebalo je da se desi kolaps Elektroprivrede Srbije, da bi se stvari pomerile sa obećanja na delovanje.
„U skladu sa našom posvećenošću transparentnosti, objavićemo sve strateške i finansijske planove za EPS i Srbijagas. Nastavićemo i sa objavljivanjem mesečnog izveštavanja o kašnjenju potraživanja prema Srbijagasu i EPS-u od njihovih 20 najvećih dužnika uključujući promene u docnji potraživanja od januara 2022. godine. Isporučili smo strateški plan restrukturiranja EPS-a“, piše u izveštaju MMF-a od strane predstavnika iz Srbije.
Dosta vremena za EPS
Plan restrukturiranja EPS-a je pokušaj da se donesu opipljive promene u kompaniji i izradili su ga menadžment EPS-a i Ministarstvo energetike uz doprinose konsultanata i precizira reformske prioritete u oblastima organizacionih i finansijskih restrukturiranja, ljudskih resursa, nabavki, razvoja projekata, izveštavanja, upravljanja rizicima i životne sredine.
„Dogovoreno je da će za realizaciju predviđenog restrukturiranja biti potrebno dosta vremena zbog prethodnih neuspelih pokušaja i složenost reformi“, kaže zajmodavac iz Vašingtona.
Prema MMF-u nastavak reformi upravljanja u EPS-u je preduslov za uspešno restrukturiranje i imenovanje preostalih rukovodećih pozicija je od suštinskog značaja za ostvarivanje opipljivih promena u poslovanju EPS-a i sprovođenju ovog plana. EPS tek treba da imenuje stalnog generalnog direktora. Proces izbora novog generalnog direktora od strane EPS-a kroz transparetnu proceduru je odložen, kažu srpske vlasti i „imenovanje će se obaviti kada se pronađe odgovarajući kandidat“.
Prema MMF-u, reforme upravljanja distributivnim preduzećem Elektrodistribucija Srbije (EDS) takođe treba pojačati, posebno imajući u vidu tekuća velika ulaganja u distribuciju mreža finansirana međunarodnim kreditima pod državnim garancijama. Sprovešćemo reforme upravljanja u državnoj elektrodistribuciji EDS u skladu sa novim Zakonom o upravljanju državnim preduzećima, ali i nastaviti sa praćenjem adekvatnost mrežnih naknada koje se plaćaju EDS-u, odgovor je srpskih vlasti.
Integrisani nacionalni energetski i klimatski plan zajedno sa Strategijom razvoja energetike biće usvojen u najkraćem mogućem roku i biće prvi potezi nove Vlade, rekle su srpski pregovarači.
I kako kažu predstavnici vlasti iz Srbije, priprema nacrta podzakonskog akta u skladu sa novim Zakonom o upravljanju JP, koji će doneti propise za utvrđivanje obaveza javnih usluga koje imaju društvena preduzeća prilikom sprovođenja šire ciljeve javnog sektora (krajem septembra 2024. SB), napreduje i uz tehničku pomoć MMF-a.
„Novi zakon o upravljanju državnim preduzećima, koji je usklađen sa Smernicama OECD-a o korporativnom upravljanju državnim preduzećima, trebalo bi da stupi na snagu od sredine septembra 2024, dok neke tranzicione odredbe traju do početka 2025. Vlasti rade blisko sa međunarodnim ekspertima da pripreme podzakonske akte koji će omogućiti da zakon stupi na snagu. Hitno je potrebno rešavanje kadrovskih nedostataka u Ministarstvu privrede da bi se omogućila relevantna jedinica da se nosi sa svojim znatno proširenim odgovornostima prema novom zakonu“, kaže osoblje MMF-a.
Javni projekti
Srpske vlasti su se najavile da će obezbediti da svako ministarstvo i javni subjekt koji su zaduženi za budžetske investicione projekte objavljuje na svojim sajtovima studije procene projekata za potpisane investicione projekte koji imaju ukupnu vrednost od preko 20 miliona evra osim ako to nije isključeno klauzulama o poverljivosti u ugovorima između vlada ili komercijalnim ugovorima.
Očekuje se nadogradnja veb stranicu Srbija 2027 sa dodatnim informacijama o proojektu Skok u budućnost—Srbija. Uprava za javne nabavke će nastaviti sa redovnim javnim izvještavanjem – najmanje jednom godišnje sve nabavke, uključujući i one koje su izuzete iz redovnog režima nabavki, i otkrivanje osnova za izuzeće.
Kako obećavaju vlasti iz Srbije, novi informacioni sistem za upravljanje javnim ulaganjima (PIMIS), iz 2023. godine će se nadograditi i sadržaće pdatke o projektima u svim fazama. Proširićemo upotrebu PIMIS-a na nacionalnom nivou do sredine 2024. godine i imaju za cilj da uključe lokalne i pokrajinske kapitalne projekte u PIMIS u 2025.
Srpske vlasti kažu i da se obavezuju da će za sledeću fazu projekata koji još nisu potpisani ili budžetirani, u budućnosti će morati na njih postojeće i nedavno ojačane propise o upravljanje javnim investicijama (Upravljanje javnim ulaganjima, UJU) koji će podržavati snažnu pripremu projekta, određivanje prioriteta i odabir:
Između ostalog srpski predstavnici kažu da to uključuje punu implementaciju strateške procene relevantnosti projekata, odabir projekata će biti potkrijepljen procenama javnog duga, kao i nastavak uključivanja svih projektnih zajmova opšte vlade u budžet. I dalje se nigde ne pominje da je potreba takođe da se spreče kašnjenja u izvođenju ovih projekata, kao što se i ne postavlja pitanje njihove isplativosti.
Fiskalna politika i zaduživanje
Srpska strategija fiskalnog finansiranja za period 2024–2025. oslanja se na domaće i eksterne izvore, odnosno na domaće i međunarodno zaduživanje, oslanjajući se na gotovinske depozite vlade, i zaduživanje odmeđunarodnih i bilateralnih partnera, uključujući i finansiranje projekata.
Finansiranje budžeta za 2024. ima već obezbeđeno, a dalja izdavanja dužničkih hartija od vrednosti u 2024. imaju za cilj da unapred finansiraju budžet za 2025.
„Cilj nam je da povećamo udeo dinarski dug (hartije od vrednosti i krediti) preko 30 odsto tokom vremena. Na međunarodnim tržištima planiramo izdavati više kada uslovi na tržištu budu povoljni. Kao važan potez, finalizirali smo zakonski okvir za aukciju u dinarima hartije od vrednosti preko Euroclear-a. Planiramo da pokrenemo prvu aukciju kroz ovaj sistem 2024. godine, zavisno od tržišnih uslova i interesa investitora,“ kažu srpski ekonomisti i dodaju da očekuju se da će javni dug pasti na oko 52,1 odsto BDP-a krajem 2024.
Prekoračenje prihoda i nedovoljno iskorišćene rezerve za vanredne situacije u budžetu se mogu koristiti za dalje povećanje kapitalne potrošnje iznad predviđenog okvira od oko 7 procenata BDP-a za rešavanje značajnih infrastrukturnih potreba Srbije, uključujući one koje se odnose na Expo 2027, kažu srpske vlasti. Prema očekivanjima rebalnas budžeta će biti predstavljen u septembru 2024. godine koji će između ostalog regulisati usklađivanje budžeta sa ministarstavima nakon formiranja nove vlade.