Beograd nije ograničio stopu poreza na imovinu – usledili skuplji nameti

Grad Beograd prehtodne godine nije ograničio visinu stope poreza na imovinu, što je omogućilo poreznicima da zaračunaju sva prethodna povećanja osnovica, a građane ostavilo bez osnova za žalbu, piše dnevni list Danas objašnjavajući zašto su ove godine građanima uvećani ovi nameti.

Osim što je izvazvalo negodovanje, uvećanje je posebno začudilo građane s obzirom na to da osnovica za obračun poreza na imovinu u Beogradu nije uvećana za ovu godinu.

Prema objašnjenju Danasa, po Zakonu o porezima na imovinu, jedinica lokalne samouprave dužna je da objavi akt kojim se utvrđuju prosečne cene odgovarajućih nepokretnosti do 30. novembra svake tekuće godine.

Dakle, osnovica nije uvećana jer Grad Beograd nije na vreme objavio prosečnu cenu kvadratnog metra nepokretnosti na teritoriji grada.

Grad Beograd prehtodne godine nije ograničio visinu stope poreza na imovinu, što je omogućilo poreznicima da zaračunaju sva prethodna povećanja osnovica, a građane ostavilo bez osnova za žalbu.

Mnogim građanima ove godine stigao je značajno uvećan obračun poreza na imovinu, što je očekivano izazvalo negodovanje.

To uvećanje posebno je začudilo građane s obzirom na to da osnovica za obračun poreza na imovinu u Beogradu nije uvećana za ovu godinu.

Prema Zakonu o porezima na imovinu, jedinica lokalne samouprave dužna je da objavi akt kojim se utvrđuju prosečne cene odgovarajućih nepokretnosti do 30. novembra svake tekuće godine.

Dakle, osnovica nije uvećana jer Grad Beograd nije na vreme objavio prosečnu cenu kvadratnog metra nepokretnosti na teritoriji grada.

Iz tog razloga, osnovica poreza na imovinu bi trebalo da ostane ista kao i prethodne godine, odnosno građani po tom osnovu ne bi trebalo da plaćaju više.

Međutim, ključ problema veće naknade za porez na imovinu leži u drugom aktu koji grad nije doneo.

Prethodnih godina kada je Skupština Grada usvajala odluku koja se odnosi na cenu kvadrata, usvajana je još jedna odluka, a to je izmena Odluke o visini stope poreza na imovinu.

Upravo ovo je omogućilo građanima Beograda da u prošloj godini mogu da plate porez na imovinu maksimalno za pet odsto više nego 2022. godine.

Grad, pak, prethodne godine nije doneo ovakvu odluku, pa je cena osnovice ostala ista, ali nije postojalo ograničenje od maksimalnog uvećanja od pet odsto.

Taj namerni ili nenamerni propust iskoristili su poreznici da građanima obračunaju i ranije povećane osnovice u punom iznosu.

Direktor Centra za lokalnu samoupravu (CLS) Nikola Jovanović razlog za ovo vidi u tome što je „gradski budžet ove godine u deficitu, a bio je i prošle“.

„Zbog toga su gradske vlasti odlučile da napune budžet ‘na mala vrata’, kroz defakto značajno uvećan porez na imovinu“, ukazuje on.

Jovanović podseća da je on suštinski značajno uvećan još od 2014. godine.

„Međutim svake godine se donosilo ograničenje koliko on može da poraste godišnje, i to nikad nije bilo više od pet odsto“, potvrđuje naš sagovornik.

Izuzetak je, kako dodaje, ova godina, gde nikakvo ograničenje nije doneto i zato su građani dobili značajno veći porez na imovinu.

„Ovo ograničenje može još uvek da se donese, vrlo često je ono bivalo usvojeno i u mesecu septembru, prethodnih godina. Mi smo apelovali da se to uradi, jer je to još uvek moguće“, naglašava Jovanović.

On dodaje da se CLS-u javilo mnogo građana koji su se žalili na ova rešenja o porezu.

Ipak, kako navodi, građani nemaju osnova na žalbu po ovom pitanju.

„Ne mogu da se žale, zato što ne postoji formalni osnov za to, ali mogu da apeluju na gradsku vlast“, kaže Jovanović.

Na gradskoj upravi je, kako dodaje, da onad donese odluku o ograničenju rasta poreza na imovinu u ovoj godini.

„Mene brini što se oni ne oglašavaju i što niko o ovome ne priča, kao da se želi da se građani stave pred svršen čin i da se ispod žita sve odigra“, upozorava Jovanović.

Ukoliko ima osnova za žalbu

Advokatica Marija Pešović objašnjava da na svako poresko rešenje za porez na imovinu, građani koji smatraju da im je nepravilno obračunat, mogu uložiti žalbu u roku od 15 dana.

Žalba se, kako objašnjava, podnosi nadležnom odeljenju Sekretarijata za javne prihode, a to je naznačeno u pouci o pravnom leku na dnu samog rešenja.

„Takođe, građani mogu tražiti i obrazloženje obračuna u nadležnom odeljenju Sekretarijata koje je izdalo rešenje“, pojašnjava Pešović.

Žalba se, kako kaže, predaje prvostepenom organu koji je doneo rešenje, prvostepeni organ zatim ispituje žalbu i ukoliko su uslovi ispunjeni donosi novo rešenje.

„Ukoliko uslovi za donošenje novog rešenja nisu ispunjeni, žalba se šalje Ministarstvu finansija, koje kao drugostepeni organ odlučuje o žalbi“, navodi naša sagovornica.

Ipak, ona naglašava da žalba na poreska rešenja ne odlaže izvršenje.

„Zato ukoliko se obaveza ne plati, postoji mogućnost prinudnog izvršenja“, ukazuje Pešović.

Ona dodaje da postoji mogućnost odlaganja izvršenje poreskog rešenja.