Stejt department: Investiciona klima u Srbiji se „umereno popravila“

Investiciona klima u Srbiji se „umereno popravila“ poslednjih godina, podstaknuta makroeknomskim reformama, finansijskom stabilnošću i fiskalnom disciplinom, navodi Stejt department u Izveštaju o investicionoj klimi u Srbiji za 2024. godinu.

Stejt department ukazuje da je privlačenje stranih investicija važan prioritet za Vladu Srbije.

Američki investitori generalno imaju pozitivan stav prema poslovanju u Srbiji zbog strateške lokacije zemlje, obrazovane radne snage koja govori engleski, konkurentne cene rada, izdašnih investicionih podsticaja i aranžmana o slobodnoj trgovini sa EU i drugim ključnim tržištima ali, kako se ukazuje, izazovi i dalje ostaju.

Među izazovima u izveštaju se navode odlaganja zbog birokratije, korupcija, gubitaška državna preduzeća, velika neformalna ekonomija, neefikasno pravosuđe i politički uticaj na ekonomiju.

Piše da je Srbija zamenila 30-mesečni Instrument za koordinaciju politike (PCI) sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) sa novim dvogodišnjim stend-baj aranžmanom u decembru 2022. godine koji je obezbedio direktnu pomoć srpskom budžetu za pokrivanje visokih troškova uvoza energije.

Stend-baj aranžman je takođe dao dodatna uveravanja kupcima suverenih obveznica, a Srbija će verovatno imati korist od dobijanja povoljnijih kamatnih stopaa, piše u izveštaju.

Kako se ukazuje američki investitori generalno imaju jednake uslove i mogu da iskoriste razne programe koji su osmišljeni da privuku strane direktne investicije.

Politički uiticaj na privredu takođe predstavlja razlog za brigu i ta tema je izašla na videlo u januaru 2022. godine kada je vlada naglo povukla dozvolu za predloženi projekt za rudarenje litijuma kao odgovor na javne proteste, piše u izveštaju.

Američka ambasada u Beogradu često pomaže investitorima kada se pojave problemi i, kako se dodaje, srpski zvaničnici odgovaraju na iznete zabrinutosti investitora.

Ukazuje se da je Specijalizovana izložba Ekspo 2027. za koju je Srbija 2023. godine izabrana da bude domaćin predstavlja šansu za američke kompanije da obezbede tehnologiju i opremu kao i druge stručne i konsultantske usluge.

Troškovi izgradnje i operacija kao i propratni projekti (hoteli itd) će prevazići dve milijarde dolara, navodi se u Izveštaju.

Srpska vlada je identifikovala ekonomski rast i otvaranje radnih mesta kao svoje glavne prioritete i usvojila je značajne reforme svom zakonu o radu, dozvolama za gradnju, inpskecijama, javnim nabavkama i privatizaciji, što je pomoglo da se popravi poslovno okruženje.

Ukoliko vlada ispuni obećane reforme tokom procesa pristupanja EU, poslovne mogućnosti bi trebalo da nastave da rastu, ocenjuje se u izveštaju..

Očekuje se da će od toga koristi imati sektori „uključuju poljoprivredu i poljoprivrednu preradu, upravljanje čvrstim otpadom, kanalizaciju, zaštitu životne sredine, informacione i komunikacione tehnologije (IKT), obnovljivu energiju, zdravstvenu zaštitu, rudarstvo i proizvodnju“, dodaje se u izveštaju.

Kompanije i zvaničnici su ukazali da ponekad primena ne ide u korak sa usvajanjem reformi.

Ukazuje se da digitalizacija određenih funkcija vlade kao što su dozvole za izgradnju, poreska administracija i e-potpisi još nisu doneli dramatično poboljšanje u vremenu procesuiranja i moguće je da se ne primenjuju dosledno.

Vlada polako napreduje u rešavanju problema sa nesolventnim državnim preduzećima kroz uvođenje administracije ili privatizacije gde je moguće, piše u tekstu i ukazje da vlada planira da privatizuje još 56 kompanija i takođe polako smanjuje preuveličanu radnu snagu u javnom sektoru, uglavnom kroz redovne odlaske i ograničenja u zapošljavanju.

Stejt department u delu o odnosima sa Rusijom ukazuje da je na početku ruski napad na Ukrajinu u februaru 2022. imao ograničeni ekonomski uticaj na Srbiju i da je bankarski sistem i dalje dobro kapitalizovan i likvidan, ali da je skočila inflacija, podstaknuta povećanim uvoznim cenama energenata i goriva uprkos odbijanju Srbije da se pridruži sankcijama SAD i EU protiv ruskih kompanja.

Kancelarija američkog ministarastva finansija za kontrolu strane imovine (OFAC) je uključila nekoliko srpskih kompanija i pojedinaca na svoj spisak Specijalno određenih osoba, neke zbogh kršenja sankcija protiv Rusije.

Zaključno sa 5. aprilom 2024.godine na spisku se nalazi 27 kompanija i 19 pojedinaca iz Srbije.

U izveštaju se ukazuje da je inflacija u Srbiji na vrhuncu u martu 2023. godine sa 16,2 posto ali postepeno je pala na 5,6 posto u februaru 2024. godine.

Rusija nastavlja da snabdeva Srbiju sa prirodnim gasom, navodi se u izveštaju, ali dodaje da je s druge strane snabdevanje sirovom naftom prekinuto od 5. decembra 2022. godine kao posledica sankcija EU i sprečavanja da ruska nafta ide preko hrvatskog naftovoda da snabdeva Srbiju.

Ukupna nominalna vrednost srpskog izvoza u Rusiju je virtualno nepromenjena 2023. godine i iznosila 1,2 milijarde dolara, dok se srpski uvoz iz Rusije gotovo prepolovio sa 3,1 milijarde dolara 2022. godine na 1,7 milijardu dolara zbog usporavanja uvoza nafte i prirodnog gasa zahvaljujući oporavku srpske proizvodnje struje, blagoj zimi i sankcijama, navodi se u izveštaju.