U Srbiji izdato 69 rešenja za istraživanje litijuma

Litijum u Srbiji istraživan na više od 60 lokacija, piše dnevni list Danas, pa se samim tim pokreću brojna pitanja i dileme među građanima i drugih gradova i naselja širom naše zemlje,

Otvara se pitanje da li će nedavna reaktivacija Projekta „Jadar“ podstaći i druge kompanije koje su se bavile istraživanjem litijuma da se uključe i da zatraže i svoj „deo kolača“.

„U periodu od 2003. godine, zaključno sa 2024. izdato je 69 rešenja koja se odnose na istraživanje litijuma i pratećih elemenata“, odgovor je Ministarstvo rudarstva i energetike (MRE) koje tvrdi da podaci o istraživanju litijuma sa kojima oni raspolažu datiraju od 2003. godine.

U periodu od 2003. do 2012. godine izdato je 40 osnovnih rešenja gde se istražuje i litijum kao jedan od elemenata. U periodu od 2013. do 2024. godine izdato je još 29 rešenja, dok od 2021. godine nije izdato nijedno.

Prema podacima Danasa koji su dobijeni od MRE, od 2003, zaključno sa 2024. godininom odobreno je 514 osnovnih rešenja za istraživanje metala na 389 lokaliteta. Od svih tih lokaliteta, samo je otvoren rudnik Čukaru Peki kod Bora. Otvranje rudnika je višedecenijski proces.

Prema njihovim informacijama, ukupno 138 kompanija dobilo je odobrenja za istraživanje metala u Srbiji.

Što se tiče konkretno litijuma, prvo rešenje izdato je preduzeću „Rio Sava eksplorejšn“ 8. juna 2004. godine za izvođenje geoloških istraživanja evaporita u području Jadarskog neogenog basena, na području Loznice, kako je objavilo Udruženje PRVI PRVI NA SKALI (PPNS) na osnovu podataka dobijenih od MRE.

Ovo preduzeće, koje je ćerka firma korporacije „Rio Tinto“, bilo je jedino koje je dobijalo dozvole države do 2010. godine, piše PPNS.

Različita rešenja u vezi sa litijumom dobijala su sledeća preduzeća: „Rio Sava Exploration“, „LithiumLi Balkan“, „Ultra Balkans“, „Balkan Gold“, „LithiumLi Exploration“, „Rare Mineral Resources“, „GeoMin Consulting“ (danas Euro lithium Balkan), „Nova Centauri metals“ (danas Balkan istraživanja), „Centurion metals“ (bivša „Nova Centauri Metals“), „Euro lithium Balkan“,  „Jadar Lithium“ (danas Balkan Istraživanja) i „Sermetco“.

Ekološki analitičar Igor Radošević za Danas ukazuje da kada se pominje litijum svi misle samo na kompaniju Rio Sava.

„Rio Tinto nije jedina kompanija koja planira da kopa litijum u Srbiji. Pored Rio Tinta na teritoriji Srbije svoje rudnike litijuma planiraju i kompanije „Euro Litijum“ koja svoj prvi rudnik planira u Valjevu, Ubu i Mionici, dok kompanija „Balkan istraživanja“ (Balkan Research) planira rudnike litijuma u okolini Jagodine, Gornjeg Milanovca, Rekovca, Požege i slično“, tvrdi on.

Rudnici litijuma se, prema njegovim rečima, planiraju na 30 lokacija po Srbiji u trouglu Loznica – Valjevo – Bor.

„To je teritorija od preko 22.000 km2 na kojoj živi oko dva miliona ljudi“, ukazuje Radošević.

On naglašva da je rudnik litijuma u dolini Jadra prvi od 30 planiranih rudnika litijuma.

„On ima zadatak da probije barijere u vidu ispunjavanja dobijanja svih potrebnih dozvola i studija, a pogotovo Studije o uticaju na životnu sredinu koja je krucijalan dokument. U slučaju da prođe rudnik Rio Tinta u Loznici nastaće domino efekat gde neće biti moguće sprečiti otvaranje i drugih planiranih rudnika litijuma u Srbiji“, smatra Radošević.

Iz kompanije Rio Tinto  navode da je Jadar jedini litijumski projekat koji ta kompanija razvija u Srbiji i da nema planova za razvoj bilo kog drugog litijumskog projekta, ali i potvrđuju da istraživanja jesu vršena.

Iz rudarske kompanije obajšnjavaju i zašto se od daljeg procesa odustalo.

„Na osnovu svih dobijenih rezultata, a u saradnji sa ekspertima kompanije Rio Tinto, ocenjeno je da pomenuta geološka istraživanja ne treba nastaviti, jer se utvrđeni geološki potencijal, ne uklapa u poslovne planove kompanije“, pojašnjavaju iz Rio Tinta.

Kako je  Udruženje PPNS objavilo na osnovu podataka dobijenih od MRE i drugih institucija, u razdoblju od 2004. do 2024. godine, zahtevima za istraživanje litijuma bilo je zahvaćeno ukupno 63 područja na teritoriji Srbije, što obuhvata i gradove, opštine i sela, odnosno naselja.

Prema pisanju ovog udruženja, to obuhvata i tri basena: Jadarski basen, Rekovački neogeni basen i Valjevsko-mionički basen.

Portal Vranje news podseća na ranije tvrdnje ekološkog aktiviste i člana Ekološkog ustanka Dragana Antića da postoji čak 28 lokacija na teritoriji Vranja i Pčinjskog okruga na kojima su sprovedene faze istraživanja za iskopavanje litijuma i bora.

„Što se tiče okoline Vranja, spominje se Klinovac, priča se i o kopanju litijuma i zlata u okolini Bosilegrada. Rio Tinto je zainteresovan i za Trgovište, Klenike, Spančevac, Rusce, Buštranje, Novo Selo. Na 28 lokacija u Vranju i okolini oni su završili dve faze istraživanja, i to piše na sajtu Rio Tinta“, rekao je ranije on.

Mape sa svim lokacijama možete pogledati na sajtu dnevnog lista Danas.