Eksploatacija radnika (i stranih i domaćih) u regionu ponovo u porastu

Radna eksploatacija pogađa i strane i domaće radnike u regionu, koji su njoj podložni i kada napuste Zapadni Balkan. Procene civilnog društva ukazuju da je radna eksploatacija sve veći problem u Srbiji i susednim državama, ali upozorava da je njen pravi obim teško proceniti: Dostupni podaci se uglavnom oslanjaju na zvanično evidentirane slučajeve, a institucije ne uspevaju da otkriju mnoge slučajeve – niti ih žrtve prijavljuju.

Analiza Globalne inicijative protiv transnacionalnog organizovanog kriminala (GI-TOC) zato se oslanja na podatke američkog Stejt department, odnosno njihovog godišnjeg izveštaja o trgovini ljudima.

Prema tom izveštaju, između 2018. i 2023. godine, vlasti i civilno društvo u Albaniji, Bosni i Hercegovini, Kosovu, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji i Srbiji zabeležile su 767 potvrđenih i potencijalnih žrtava radne eksploatacije, uključujući i prisilno prosjačenje.

Ipak, predstavnici GI-TOC-a su na današnjem predstavljanju izveštaja upozorili da bi „broj slučajeva mogao biti deset do 20 puta veći“ od onog koji pokazuju zvanični podaci.

Prema istraživanju, od 2018. do 2021. godine postojao je stalni porast slučajeva radne eksploatacije.

Uprkos dramatičnom padu u pendemijskoj 2022. godini, broj slučajeva se ponovo povećao već naredne.

Radna eksploatacija u regionu je obeležena neadekvatnim nadoknadama, dugim radnim vremenom i lošim okruženjem, posebno u građevinarstvu, tekstilnoj industriji, ugostiteljstvu i industriji hrane, stoji u izveštaju GI.

Relativno niske stope osuđujućih presuda sugerišu da se krivci ne kažnjavaju

Zloupotrebe poput oduzimanja ličnih dokumenata, prinudnih ugovora na određeno vreme su česti, kao i zastrašivanje i psihičko zlostavljanje, ponekad čak i praćeno fizičkim ili seksualnim nasiljem. 

Uprkos ekonomskom napretku, region se i dalje suočava sa socio-ekonomskim izazovima, koju karakterišu visoke stope siromaštva, značajna nezaposlenost mladih i neformalna ekonomija, stoji u izveštaju.

Neadekvatna socijalna zaštita mnoge ugrožene porodice ostavlja bez suštinske podrške, doprinoseći riziku od radne eksploatacije.

Radna eksploatacija pogađa i državljane posmatranih država i radnike-migrante, ali ostaje u velikoj meri skrivena javnosti, institucije nemaju adekvatan odgovor, a lokalna endemska korupcija omogućava i olakšava eksploataciju drugih ljudskih bića.

„Političari treba da se fokusiraju na poboljšanje redovnog prikupljanja podataka, podizanje svesti, jačanje pravnih i političkih okvira, poboljšanje sprovođenja zakona i nadzora, saradnja sa civilnim društvom, bavljenjem korupcijom, pružanjem podrške žrtvama i širenjem međunarodne saradnje po ovom pitanju“, preporuke su GI-TOC-a.

Implementacija harmonizovanog sistema prikupljanja podataka i izveštavanja koji objedinjuje informacije iz različitih institucija u ovom procesu biće od vitalne važnosti.

Prema preporukama izveštaja, političari treba da rade na stvaranju standardizovane, sveobuhvatne zbirke podataka o ovim pojavama.

Ovo će omogućiti bolje praćenje sprovođenja zakona i politike, zaštititi prava žrtava trgovine ljudima i dati tačniju reprezentaciju ovog pitanja.

Preporuke su i da političari i privatni sektor promovišu ekonomsku diverzifikaciju i otvaranje novih radnih mesta (posebno za mlade); razvijanje politike za formalizaciju neformalna ekonomija; i reformisati programe socijalne zaštite kako bi se pružila ciljana podrška najugroženijim porodicama.