Pet mitova o digitalnom siromaštvu: Internet utiče na veći deo naših života nego što mislimo

Bilo da smo na poslu, kod kuće ili napolju, gotovo uvek smo na našim telefonima, laptopovima ili desktop računarima, milioni nas su gotovo stalno povezani – na internetu i na društvenim mrežama.

U stvarnosti je, međutim, za ljude koji žive u siromaštvu pristup digitalnom svetu i dalje luksuz, a oni koji nemaju mogućnost pristupa, često ostaju izolovani i isključeni iz mnogih dešavanja, piše Gardijan.

Ovaj list piše o pet uobičajenih mitova o digitalnom siromaštvu, koji su možda razbijeni. Ili nisu…

Mit 1 – Svi danas imaju pristup internetu

Prema podacima Alijanse za digitalno siromaštvo, jedan od sedam građana u Velikoj Britaniji živi u nekom obliku digitalnog siromaštva.

„To je tiha kriza koja raste“, piše britanski list.

Izveštaj Ofcoma iz 2023. godine „Online Nation“ otkrio je podatak da sedam odsto britanskih domaćinstava nema pristup internetu kod kuće, dok je još milion ljudi u riziku zbog krize troškova života.

Digitalno siromaštvo je kada ljudi ne mogu da pristupe internetu i digitalnim uslugama kada, gde i kako žele. Može pogoditi ljude iz svih sfera života, ali je posebno izraženo kod onih koji su već u nepovoljnom položaju.

„Znamo da siromaštvo ostavlja veliki broj ljudi digitalno isključenima“, kaže Ema Revi, izvršna direktorka Fonda Trussell.

Otprilike jedna od šest osoba koja se upućuje u banku hrane nema pristup internetu, napominje ona, a manje od polovine ima pristup na svom telefonu. Humanitarne organizacije pozivale su, piše Gardijan, i sve političare da prioritet daju hitnoj reformi sistema socijalne zaštite, kako bi ljudi uvek mogli da priušte osnovne potrebe, uključujući i internet.

Mit 2 – Pristup internetu je luksuz, a ne nužnost

Gotovo 92 odsto poslova se u današnje vreme oglašava samo onlajn. Jedna od tri osobe u istraživanju rekla je da im je bolje jer mogu kupovati preko interneta, jer su im tako cene niže, a proizvodi pristupačniji.

„Digitalno isključenje pogoršava teškoće sa kojima se ljudi suočavaju i otežava im pristup podršci koja bi mogla da poboljša njihovu situaciju“, kaže Revi.

U stvari, ona kaže da je njena organizacija otkrila da je određeni broj ljudi bio sankcionisan jer su dali prioritet plaćanju računa i hrane, a na uštrb plaćanja interneta. U vreme kada vlada, kako kaže, ima planove za „široku digitalnu transformaciju“ u okviru 50 od 75 najkorišćenijih usluga do 2025. godine, izgleda da se malo razmišlja o ljudima koji bi mogli biti zapostavljeni ako se sve prebaci onlajn.

Mit 3 – Starijim ljudima nije potreban internet

U stvari, prema istraživanjima, starost ostaje jedan od najznačajnijih pokazatelja digitalne isključenosti. Skoro trećina (31 odsto) ljudi starijih od 65 godina u Velikoj Britaniji ne koristi internet kod kuće.

U pokušaju da reše neke od izazova sa kojima se stariji ljudi suočavaju, Fondacija Vodafone je u saradnji sa organizacijom Independent Age pokrenula Hi Digital, besplatan onlajn resurs koji pomaže osobama starijim od 65 godina da razviju digitalne veštine.

Jedna korisnica, Ivon de Burgo (77) iz Oksfordšira, kaže da se još seća svojih prvih koraka sa internetom.

„Kada sam prvi put pokušala da odem onlajn, bila sam nervozna i napravila nekoliko grešaka… sada mi se otvorio ceo svet. To što sam onlajn mi pomaže da održavam mozak aktivnim i sprečava da se osećam usamljeno“, kaže ona.

Ona je zadovoljna jer može da zakazuje lekarske preglede, proverava svoje medicinske kartone, da upoređuje ponude i prodaje stvari koje joj više nisu potrebne.

Pojedini su naučili da koriste Google Maps i proveravaju aktuelne rasporede polazaka autobusa. Neki koriste internet da bi obavili bankarske poslove i kupovinu, jer im to štedi vreme i novac.

„Pomaže mi kada mi anksioznost eskalira, jer ne moram da idem u veliki trgocinski centar ako se ne osećam dobro. Moje samopouzdanje je poraslo zbog slobode koju sada imam“, kaže rekao je jedan od ispitanika.

Mit 4 – Svako može da pristupi internetu

Geografska nejednakost pogoršava digitalno siromaštvo, jer u ruralnim područjima, često se dešava da je signal loš, a onda i internet usporen. Jedan mobilni operater utvrdio je da se gotovo polovina (46 odsto) ruralnih siromašnih područja klasifikuje kao zona bez 5G mreže, dok je to slučaj u samo 2,7 odsto siromašnih zajednica u urbanim centrima.

Pristup internetu pruža veću mogućnost za posao, obrazovanje. olakšava i pristup tehnologijama sledeće generacije.

Mit 5 – Digitalno siromaštvo nema stvarne posledice

Digitalno siromaštvo može imati dalekosežne posledice. Istraživanje u Velikoj Britaniji pokazalo je da osobe starije od 65 godina koje nisu vešte u korišćenju interneta troše gotovo 1.000 funti više godišnje, a 34 odsto ljudi je sklonije osećaju stresa kada usluge zahtevaju neku onlajn interakciju, kao što je zakazivanje pregleda kod lekara putem sajta.

Isključenost utiče, piše Gardijan, i na mentalno zdravlje – u anketi među onima koji su iskusili digitalno siromaštvo, 41 odsto je izjavilo da oseća da je pod stresom, a 31 odsto je navelo kao glavni osećaj – izolovanost.