Skat: Predsednička kampanja u Srbiji trajala je kratko

Ambasador Sjedinjenih Američkih Država u Srbiji Kajl Skat izjavio je u intervjuu za Radio Slobodna Evropa da su ga iznenadili protesti koji se odvijaju u Beogradu i drugim gradovima Srbije, a koji su se razbuktali nakon pobede aktuelnog premijera Aleksandra Vučića na izborima održanim u nedelju, 2. aprila.

Istovremeno Skat kaže da ga ubedljiva pobeda od više od 55 odsto glasova kandidata Srpske napredne stranke za predsednika Srbije, nije iznenadila:

„Mislim da je premijer Vučić nastupao na jakoj platformi i dobrim rezultatima koje je do tada postigao u stabilizaciji srpske ekonomije, na politici saradnje sa susednim zemljama u regionu, fokusiranju na miru i stabilnosti, ekonomskom rastu, pri čemu je evidentno da srpska privreda počinje da beleži brzi rast. Da, on je takođe koristio svoju aktulenu funkciju, kao i snagu svoje partijske organizacije, da dominira u kampanji. U tom smislu nisam uopšte iznenađen njegovim izbornim rezultatom i mislim da on reflektuje volju građana Srbije koji su se opredelili za kontinuitet“, rekao je Skat.

RSE: Šta mislite o predizbornoj kampanji i ulozi medija u njoj?

Skat: Mislim da uopšte nije važno šta ja mislim o predizbornoj kampanji, ona je bila takva kakva je bila, trajala je kratko, kratko bar po američkim standardima. Mislim da su svi kandidati imali šansu da izlože svoje poglede, pri čemu je jasno da je premijer imao prednosti u tome što je još uvek na toj funkciji, tako da je nastupao i kao premijer i kao partijski predsednički kandidat, pa je dobijao mnogo više televizijskog vremena.

Njegova stranka je finansijski bila mnogo moćnija i mogla je više da uloži u predizborne spotove, ali, kao što sam rekao, i svi drugi kandidati imali su šansu da iskažu svoja viđenja, da se predstave biračkom telu. Birači su 2. aprila glasali i Vučić je dobio ubedljivu većinu glasova. Mislim da je glasanje na dan izbora bilo fer i slobodno.

RSE: Kako gledate na aktuelne proteste mladih koji traju već nekoliko dana u Beogradu i drugim gradovima Srbije? Da li ste bili iznenađeni kada su odjednom grunule te demonstracije?

Skat: Da, bio sam iznanađen i mislim da je u pitanju fascinantan i zanimljiv fenomen. Pravo građana da iznesu svoje nezadovoljstvo u javnim nastupima, sloboda govora, sloboda okupljanja – sve su to ključni elementi žive demokratije. Takođe je bilo zanimljivo posmatrati spontani karakter ovih protesta, koji, kako izgleda, niti imaju lidere, niti pokazuju bilo kakvu desnu ili levu orjentaciju, već samo nezadovoljstvo stanjem demokratije u Srbiji. Ali, takođe mi je bilo zadovoljstvo da vidim reakciju Vlade, koja je saopštila – „naravno, ovi ljudi imaju pravo da protestuju, njihov glas treba da se čuje, treba im omogućiti da iznesu svoje poglede, kao što to i drugi čine“. Dakle, mislim da je ovo zapravo vrlo zdrav fenomen.

RSE: Da, ali mladi demonstranti su se bez ikakve sumnje okrenuli protiv Vučića, mladi su se digli protiv njega. Da li to i sami tako percipirate?

Skat: Rekao bih da je jasno da je među ljudima koji protestuju svakako veliki deo građana – verovatno oko 45 odsto – koji nisu glasali za premijera Vučića, ali to je takođe deo demokratije.

RSE: Da li Sjedinjene Države Aleksandra Vučića još percipiraju kao faktor stabilnosti u Srbiji i regionu?

Skat: Mi sa Srbijom, gledano u celini, imamo veoma bliske odnose. Ja sam veoma tesno sarađivao sa premijerom Vučićem, mi Srbiju vidimo kao okosnicu ovog regiona i kao izvor stabilnosti i želeli bismo da ona bude izvoznik te stabilnosti. Premijer Vučić je zauzeo veoma čvrst stav o važnosti miroljubivih odnosa sa svojim susedima, o pomirenju, fokusirajući se pritom na budućnost. Mi se radujemo daljoj saradnji s njim zato što u osnovi delimo iste interese – a ti interesi su stabilnost, ekonomski rast i integracija Srbije u Evropsku uniju.

RSE: Istovremeno je Vučić u poslednje vreme upotrebljavao veoma oštru retoriku, govoreći o zapadnim ambasadama ovde koje se navodno mešaju u unutrašnje poslove Srbije. Da li ste ikada pomislili da ste vi možda jedna od meta tih njegovih oputžbi?

Skat: Ne. Kao što sam rekao, ja sam sa Premijerom imao veoma tesnu saradnju, često smo se sretali i uvek sam smatrao da su ti naši sastanci bili veoma produktivni. A mislim da je i on nedavno javno rekao – sa Amerikancima uvek znate gde stoje i šta misle. Dakle, imali smo uvek veoma otvorenu razmenu gledišta, i, kao što sam već pomenuo – radimo na ostvarenju istih ciljeva i siguran sam da je on potpuno svestan toga. Mi u potpunosti podržavamo dalji rast srpske ekonomije, put Srbije ka članstvu u Evropskoj uniji, proces pomirenja Srbije sa susedima i mi smo učinili sve što je u našoj moći da podržimo te procese.

RSE: Ipak, upada u oči da dok premijer Srbije kritikuje zapadne ambasade za navodno mešanje u srpsku unutrašnju politiku, nikada takve optužbe nije izneo na račun Rusije. Kad god je govorio o stranom mešanju u unutrašnje poslove ove zemlje, uvek je koristio termin ’zapadne ambasade’. Kako to komentarišete?

Skat: Nemam zaista komentar na to. Mislim da je to pitanje koje treba da postavite premijeru.

RSE: Nedavno ste govorili da je stabilnost u regionu uslov za progres i da treba izbegavati oštru retoriku. Kako biste region u ovom trenutku opisali – koliko je stabilan, odnosno, nestabilan?

Skat: Mislim da je region u ovom trenutku stabilan, a definitivno se tako može opisati kada ga uporedite sa stanjem u kojem je bio devedesetih godina prošlog veka. Dostigli smo stepen kada vojne akcije, pobune ili nasilje nisu više prihvatljivo rešenje ni za jednog lidera zemalja regiona, ali, na drugoj strani, još uvek postoje tenzije kako unutar pojedinačnih regionalnih država tako i između njih.

Upravo zato fokus i dalje mora da bude na međusobnoj saradnji. Što se više bude razgovaralo, to će biti bolje za svakog pojedinačno i sve zajedno, što se lideri budu više fokusirali na budućnost, umesto što se budu svađali zbog istorije i prošlosti, utoliko će bolje zadovoljavati potrebe svojih građana i stvarati prosperitetan, stabilan region Zapadnog Balkana koji svi želimo da vidimo.

RSE: Sjedinjene Države podržavaju briselski dijalog između Beograda i Prištine. Ali, recite, nije li taj dijalog već neko vreme u krizi?

Skat: I Srbija i Kosovo su se 2013. godine obavezali na briselski dijalog, čiji je cilj normalizacija međusobnih odnosa. Ti problemi su neverovatno teški i kompleksni, za pregovore treba vremena, ali ostvaren je napredak; spor, stabilan, ni približno onako brz kakav bismo želeli da vidimo, ali to samo govori o težini tog procesa. Svako malo se ulazilo u izborne cikluse, što je otežavalo stvari, pa bi se onda posle nekog vremena vraćalo poslu. Mi se nadamo da ćemo nastaviti da napredujemo.

Rekao bih da je sasvim jasno da su i Kosovo i Srbija u ovom procesu međuzavisni; i Beograd i Priština imaju isti dugoročni cilj, to je integracija u Evropsku uniju, a Evropska unija je stavila do znanja da su napredak i normalizacija ključ za ostvarenje tog cilja. U tom smislu, u interesu je obeju strana da ubrzaju korak i krenu odlučnije napred, a to zahteva odvažno rukovodstvo i hrabre odluke. To će morati da se vidi i u Beogradu i u Prištini.

RSE: Mnogi u Srbiji su toplo dočekali pobedu novog američkog predsednika Donalda Trampa, nadajući se da će resetovati američku politiku prema Kosovu u korist Srbije. Da li će se ta politika i najmanje promeniti u mandatu predsednika Trampa?

Skat: Ja, naravno, ne mogu predvideti dugoročnu budućnost američke politike, ali ono što mogu reći jeste da naša politika odražava američke nacionalne interese, a američki nacionalni interesi tokom vremena ostaju relativno stabilni. U regionu Balkana naši interesi su bezbednost, stabilnost, ekonomski rast, podrška pomirenju zemalja ovog regiona i napredak prema njihovoj integraciji u evropske i evro-atlantske strukture. Ja ne bih očekivao da će nova Trampova administracija praviti velike promene u tom osnovnom političkom okviru. To je politika koju ja nastavljam da sprovodim danas pod Trampovom administracijom, baš kao što sam to činio i za vreme Obamine administracije ili kao što su moji prethodnici radili u vreme Bušove administracije.

RSE: Da li je Trampova administracija uopšte zainteresovana za ovaj deo Evrope?

Skat: Rekao bih da ovaj region svako vidi kao potencijalni izvor nestabilnosti, kao region koji nas je u nedavnoj prošlosti, zajedno sa našim evropskim saveznicima, uvukao u konflikt, koji je doneo toliko mnogo patnje građanima. Mi ne želimo da se takav konflikt ponovi, tako da veoma budno pratimo šta se ovde događa i nastavićemo da činimo sve što možemo da podržimo proces napretka ovog regiona.

RSE: Imate li utisak da se Srbija sve više približava Rusiji iako premijer Vučić stalno ponavlja da je najvažniji prioritet Srbije članstvo u Evropskoj uniji? Međutim, kada god to kaže, mora da doda da će Srbija održavati bliske odnose sa Rusijom.

Skat: Suštinski odgovor na vaše pitanje je – ne. Ne.

RSE: Da li je ruska ’meka moć’ u Srbiji mnogo jača sada nego, recimo, pre nekoliko godina?

Skat: To su dva različita pitanja, čini mi se. Odgovoriću najpre na prvo. Da li je Srbija bliža Rusiji? Ne, upravo suprotno od toga: Srbija želi da uđe u Evropsku uniju i sve joj se više bliži. Međutim, Srbija se čvrsto drži jasne pozicije da želi da ostane vojno neutralna i mi to poštujemo. Ali, jasna je njena želja da se integriše u Evropsku uniju. Taj proces snažno podržavamo, mislimo da to donosi korist građanima Srbije, kao i regionu. Nastavićemo, dakle, da podržavamo taj proces.

Da li ruska ’meka moć’ raste u ovom regionu? Nisam ekspert za to pitanje, ali mi se čini da je prilično jasno da ako to analizirate, vidite da Rusija ima mnoge prednosti – istorijske, kulturne, jezičke, u pogledu religijske pripadnosti – duga je lista. Takođe, vidimo da je rusko ekonomsko prisustvo ovde jako. To važi za stoprocentni srpski uvoz gasa – u toj oblasti je Srbija, dakle, u potpunosti oslonjena na Rusiju. Rusija poseduje većinske akcije u srpskoj naftnoj i gasnoj industriji, što je postignuto, moram to naglasiti, pod vrlo nefer uslovima za Srbiju. Takođe, Rusija uvećava svoje investicije u medijske poslove. `Sputnjik` je trenutno veoma aktivan u Srbiji.

Podsetiću da je jedna od ovdašnjih nevladinih organizacija nedavno zaključila da je u poslednjih par godina broj medijskih servisa ili nevladinih organizacija koje su podržane od Rusije ili deluju proruski sa oko desetine porastao na više od stotinu. Mislim da je očigledno da su učinili velika ulaganja u ovaj region i mislim da je razlog za to njihova briga što su lideri ovog regiona izabrali budućnost kroz integracije u Evropsku uniju. To nije u ruskom interesu, što smo vrlo jasno videli po onome što se dogodilo u Crnoj Gori u vreme izbora, gde je, po svemu sudeći, Rusija bila uključena u napore da se promeni rezultat tamošnjih izbora.

RSE: Kako, na drugoj strani, SAD pomažu nevladinom sektoru i medijima u Srbiji?

Skat: Imamo dugoročni program izgradnje snažnih demokratskih institucija ovde u Srbiji. Mislimo da su snažan civilni sektor i snažni nezavisni mediji važni elementi snažnog demokratskog društva. Zapravo, to je kiseonik za dijalog u zemlji u kojem će svi građani izgraditi jaču veru u državne institucije, ali i veću posvećenost sopstvenoj zajednici. Mi smo obezbedili dugoročne programe obuke za nevladine organizacije, novinare, profesionalne obuke, programe razmene, i naravno, u proteklih jedanaest godina podržavamo medijsku nagradu Nezavisnog udruženja novinara Srbije koja se dodeljuje na Dan slobode medija, a za nezavisno istraživačko novinarstvo.

RSE: Veliki je broj izazova koji nas tek očekuju, posebno u Evropskoj uniji, gde slede izbori u Francuskoj, ne mnogo kasnije izbori u Nemačkoj. Primetan je rast populizma i nacionalizma, posebno nakon odluke Velike Britanije da napusti Evropsku uniju, odnosno, nakon što se novi američki predsednik Donald Tramp okrenuo ka više izolacionističkoj i protekcionističkoj politici. Da li ste zabrinuti zbog takvih trendova?

Skat: Prvo, nisam siguran da bih se složio sa vašom ocenom politike Donalda Trampa. Ali, mislim da je ono što vidimo u Sjedinjenim Državama, a takođe i ovde u Evropi, u suštini globalni fenomen. Građani naše zemlje, ali i oni u Evropi, osećaju se manje bezbedno, manje su sigurni u pogledu budućnosti, osećaju da su izgubili ono što su imali u protekle dve decenije globalizacije i traže političare koji će odgovoriti na njihove brige i probleme.

Ono što takođe vidimo jeste da su najuspešniji oni političari koji nude odgovore obraćajući se onima koji za njima tragaju preko društvenih mreža – na nov i drugačiji način, dakle, nego što je to stara politička elita i birokratija radila. Čini se da to ima odjeka u glasačkoj populaciji, utiče, dakle, na odluku birača, na ono šta će reći u izbornom danu i šta će ubaciti u glasačku kutiju.

RSE: Primećujem da tokom ovog razgovora više puta koristite reč „stabilnost“. Očigledno je da je stabilnost ključno pitanje u svetu danas. Nedavno ste na jednoj konferenciji ovde u Beogradu govorili o opasnostima koje dolaze od ekstremista, koje se, zapravo, i obistinjuju gotovo svakodnevno. Bilo je dosta reakcija na to što ste rekli da je Zapadni Balkan regrutna tačka za islamske ekstremiste, kao i da oni imaju planove koji se tiču Zapadnog Balkana. Možete li nam dati više detalja?

Skat: Naravno. Najpre, ja sam naglasio da niko od nas nije imun na tu opasnost. Dogodili su se napadi u SAD, napadi u Zapadnoj Evropi, na sreću nije ih bilo u balkanskoj regiji. Ali, postoje pojedinci koji su otišli da se bore u Siriji, koji su otišli kako bi se pridružili islamskim ekstremističkim organizacijama. Neki od tih ljudi su se iz borbe vratili kući, ali nisu promenili svoj pogled na svet. Vratili su se ne toliko u Srbiju, koliko u neke od država u njenom susedstvu.

Koliko znam, i srpski zvaničnici su objavili broj ljudi koji je po njihovim saznanjima otišao da se bori u Siriji ili na drugim stranama. To je razlog za zabrinutost, to je opasnost, to je ono zbog čega se mora održavati budnost. I to je bio najvažniji razlog mog upozorenja. U takozvanoj „Islamskoj državi“ su, dakle, ljudi koji govore ovdašnje jezike, koji imaju planove da regrutuju borce iz ove regije, a mislim da planiraju u budućnosti da vrše i napade, ne samo ovde nego i širom Evrope. Od toga neće odustati. Moramo budno pratiti njihove komunikacije, ali takođe tražiti načine da ponudimo ranjivim grupama, onima koji se mogu okrnuti ekstremizmu, da se vrate u produktivno društvo, da mogu da vide da imaju budućnost u zemlji u kojoj žive, kako se ne bi usmerili ka ekstremističkim ideologijama u budućnosti.