Pšenica ove godine rodila ranije i sa većim prinosom, ali zbog klimatskih anomalija

Za razliku od uobičajenih prizora kombajna na pšeničnim poljima, karakterističnim za kraj juna i početka jula, žetva pšenice počela je ove godine u na samom početku leta – a do kraja juna je već bila završena, prenosi Klima 101.

Prinosi su dobri, kvalitet zrna je solidan, ali Jasna Mastilović sa Instituta BioSens kaže da je u pitanju „samo rezultat sreće“, koja već sledeće godine može da izostane.

Nije potrebno veliko predznanje da ovu anomaliju pripišemo klimatskim promenama, pa i da se zapitamo kako zaista globalno zagrevanje i ostale pojave koje donose klimatske promene utiču na rod hlebnog zrna.

Slična situacija desila se i daleke 2000. godine. Arhivirani podaci iz ovog vremena ukazuju da je u toj godini prinos bio niži u odnosu na višegodišnji prosek, a testo od brašna dobijenog od ove pšenice je zbog ubrzanog dozrevanja zrna bilo kruto i teško se rastezalo, što je uzrokovala probleme u preradi.

Prema podacima sa terena ova situacija se nije ponovila ove godine, kaže Mastilović.

Prinosi pšenice su na nivou od pet i više tona po hektaru, što je iznad višegodišnjeg proseka, a kvalitet brašna je solidan.

Odgovor na pitanje otkud ovakva razlika između ovogodišnjih prilika i onih iz 2000. godine može dati analiza klimatskih uslova koji su pratili proizvodnju pšenice roda 2023/24. godine, objašnjava Mastilović.

Pre svega treba imati u vidu da je prosečna temperatura, u dvanaest meseci koji su prethodili žetvi pšenice, ne samo u Srbiji nego i globalno, najviša zabeležena ikada sa 0,7°C iznad proseka za referenti period 1991-2020. godine.

Ove 2024. godine, ne radi se samo o toplotnim udarima i suši koji bi ubrzali procese nalivanja već formiranog zrna, već o promeni klimatskih uslova tokom celog vegetacionog perioda pšenice, kaže ona.

Već je jesenji period, odnosno period setve pšenice 2023. godine, bio najtopliji zabeleženi na globalnom nivou, sa prosečnom temperaturom za  0,88°C iznad višegodišnjeg proseka na globalnom nivou, odnosno za čitavih 1,43°C iznad proseka u Evropi.

Usledila je zima sa nastavkom natprosečno visokih temperatura praćenim, makar u našem regionu, i sa natprosečnom količinom padavina koje su dovele do visokog sadržaja vlage u zemljištu što je uslovilo uranjen i ubrzan razvoj pšenice.

Isti trend se nastavio i u proleće: mart 2024. je bio deseti za redom najtopliji mesec ikada. Temperatura vazduha za period mart, april i maj bila je 0,68°C  iznad višegodišnjeg proseka.

Povoljan sklop uslova

Tako je nakon rekordno tople 2023. godine nastupila još toplija 2024. godina.

Analiza ovih uslova u proizvodnoj 2023/24 godini, rađena u zemljama koje su vodeći proizvođači izvoznici pšenice, ukazala je još tokom ranih faza vegetacije da se mogu očekivati visoki prinosi pšenice.

Faktori koji su doprineli povoljnim prognozama prinosa pšenice su povoljne vrednosti indikatora suše i povoljne vrednosti vegetacionih indeksa koje su ukazale na zdrave useve, počev od odličnog stanja nakon faze klijanja i bokorenja usled povoljnih temperatura i dovoljne vlažnosti zemljišta, pa preko porasta biljaka tokom prolećnog perioda.

Povoljan sklop klimatskih uslova nastavio se i do žetve pšenice, što je za krajnji ishod imalo ne smo visok prinos, već i ubrzan proces razvoja biljke što je dovelo do uranjene žetve pšenice.

„Da li iz ovoga možemo zaključiti da klimatske promene mogu povoljno uticati na pšenicu, njene prinose i zdravstveno stanje? Odgovor je svakako ne,“ kaže Mastilović.

Ova proizvodna godina je možda jedna od retkih da su se tokom celog vegetacionog perioda poklopili samo povoljni efekti klimatskih promena, u kombinacijama koje su dovele do ubrzanog razvoja biljke, a da nije bilo pojava koje bi na prinos, kvalitet ili zdravstveno stanje pšenice uticali negativno, kao intezivne vremenske nepogode i poplave.