Odobrenja za nove termoelektrane na ugalj u Kini naglo su opala u prvoj polovini ove godine, prema analizi objavljenoj u utorak, nakon što je nalet dozvola u prethodne dve godine izazvao zabrinutost zbog posvećenosti vlade ograničavanju klimatskih promena.
Pregledom projektne dokumentacije, organizacija Grinpis za istočnu Aziju (Greenpeace East Asia) utvrdila je da je od januara do juna odobreno 14 novih elektrana na ugalj sa ukupnim kapacitetom od 10,3 gigavata, što je za 80 procenata manje u odnosu na 50,4 gigavata u prvoj polovini prošle godine.
Vlasti su odobrile 90,7 gigavata 2022. i 106,4 gigavata 2023. godine, što je porast koji je uzbunio stručnjake za klimu.
Kina je vodeća u svetu u solarnim i vetroenergetskim instalacijama, ali vlada je rekla da su elektrane na ugalj i dalje potrebne za periode najveće potražnje jer su pouzdanije od vetra i solarne energije.
Iako Kina daje prioritet zelenijim izvorima energije, stručnjaci brinu da Kini neće biti lako da se odvikne od uglja kada se izgradi novi kapacitet.
„Možda sada vidimo prekretnicu. Ostaje jedno pitanje. Da li kineske provincije usporavaju odobravanje uglja jer su već odobrile toliko projekata uglja, ili je ovo poslednje poglavlje u energetskoj tranziciji koja je videla da ugalj postaje sve nepraktičniji? Samo vreme može pokazati”, rekao je u saopštenju Gao Juhe, vođa projekta Grinpis za istočnu Aziju.
Grinpis je objavio ovu analizu sa Šangajskim institutom za međunarodne studije.
Vladini stručnjaci za vremenske prilike upozorili su da bi zemlja trebalo da se pripremi za ekstremnije vremenske prilike zbog klimatskih promena.
Ministarstvo vodoprivrede saopštilo je krajem jula da su velike reke ove godine imale 25 značajnih poplava, najviše od kada je vođenje evidencije počelo 1998. godine.