Švedska optužuje Rusiju da vodi privredni rat protiv bivših sovjetskih republika koje razmatraju uspostavljanje snažnijih trgovinskih odnosa s EU.
Evropska unija planira da preduzme korake ka potpisivanju trgovinskih sporazuma s Jermenijom, Gruzijom i Moldavijom na samitu čelnika EU i regiona koji će u novembru biti održan u Litvaniji, a sličan sporazum bi mogao da sklopi i s Ukrajinom.
Jače privredne veze s Evropom označile bi jasan prekid istočnoevropskih zemalja s njihovom sovjetskom prošlošću, a takvi planovi su podstakli zabrinutosti Rusije da bi njen uticaj u regionu mogao da opadne.
Švedski ministar spoljnih poslova Karl Bilt je na sastanku šefova diplomatije EU u litvanskoj prestonici Vilnjusu, rekao da je Rusija iskoristila međunarodnu usredsređenost na Siriju kako bi tiho vršila pritisak na svoje susede.
„Poslednjih nekoliko nedelja videli smo grubi ruski pritisak na zemlje partnerstva kakav nismo dugo videli u Evropi“, rekao je Bilt novinarima.
Primedba švedskog ministra odnosila se na politiku uspostavljanja jačih veza Evropske unije s Ukrajinom, Belorusijom, Moldavijom, Azerbejdžanom, Jermenijom i Gruzijom, i podršku demokratskim reformama na istoku, odnosno takozvano „istočno partnerstvo“.
Rusija još nije komentarisala Biltove izjave.
Moskva bivše republike SSSR-a vidi kao deo svog strateškog prostora uticaja i uspostavila je carinsku uniju u kojoj bi rado videla i pomenute zemlje.
Bilt je rekao da je Rusija izvršila „krajnje težak pritisak“ na Jermeniju kako bi vladu u Jerevanu uverila da se pridruži carinskoj uniji pod ruskim vođstvom, te da je Moskva pokušala da zastraši i Moldaviju.
„Vidim da prete Moldaviji prekidom snabdevanja gasom i uvoza vina. To je privredni rat kojim prije tim zemljama“, rekao je Bilt.
Osim Bilta još nekoliko ministara izrazilo je sličnu zabrinutost i reklo da Rusija ne bi trebalo da politiku EU na istoku gleda kao pretnju.
„Možete imati dobre odnose s Rusijom i još uvek biti deo evropske porodice… Ne razumem zašto izgleda da neki ljudi u Moskvi misle da države imaju samo jedan izbor“, rekao je holandski ministar spoljnih poslova Frans Timermans.
Zbog cega sve vreme drustvo cuti i ni rec da kaze o laznim diplomama? Zasto ne kupimo ili ne izradimo programe za proveru diplomskih, magistarskih i doktorskih radova?
Ipak, dobro je da se neko od autoriteta oglasio.
Dakle, Mali je plagijator? Hvata me ocaj kad pomislim koliko je takvih koji nam (vam) kroje kapu! Takvi ce sutra da nas lece, zidaju kuce, operisu… U Nemackoj je zglajznuo ministar inostranih poslova a kod nas jos niko!
Ne znam sta nam je ciniti i kako se izboriti da se ponovo vratimo na pravi put!