Minimalac od sledeće godine veći za 13,7 odsto, konačno dostiže minimalnu potrošačku korpu

Minimalna cena sata rada od 1. janura 2025. godine iznosiće 308 dinara, odnosno 53.592 dinara mesečno, dogovoreno je na današnjoj sednici Socijalno-ekonomskog saveta. To je povećanje od 13,7 odsto u odnosu na aktuelni minimalac, a ovo je po prvi put u preteklih šest godina da se minimalna cena rada dogovarila upravno na Savetu, umesto da je odredi Vlada Srbije nakon što pregovori propadnu.

To znači da će minimalna mesečna zarada biti 457 evra počevši od naredne godine.

Minimalna cena rada je od početka 2024. godine bila povećana za 17,8 odsto, na 271 dinar. Pre ovog povećanja, minimalna zarada iznosila je 47.154 dinara, odnosno prosečno oko 401 evro mesečno.

Predsednik Vlade Srbije Miloš Vučević naveo je nakon sednice Socijalno-ekonomskog saveta da je nakon šest godina konačno postignut dogovor sa predstavnicima reprezentativnih sindikata oko minimalne zarade, ali i naglasio da će minimalac pokrivati minimalnu potrošačku korpu.

„To nikada nismo imali do sada“, naglasio je Vučević i dodao da će, ukoliko bude uspela da se dogovori akcija za osnovne životne namirnice, ova odluka za povećanje minimalca biti „još učinkovitiija“.

Vučević je naglasio da svi koji koriste subvencije Srbije – bez obzira da li su to strane ili domaće kompanije – imaju obavezu da početnja zarada radnika bude minimalna zarada plus 20 odsto veća.

„Svi koji ste dobili podsticaje od države, čeka vas stroža kontrola u vezi sa tim da li je početna zarada minimalna plus 20 odsto i Vlada će te mere i akcije sprovesti u skladu sa zakonima“, rekao je Vučević.

Ministar finansija Siniša Mali rekao je da je ove godine „napravljen veliki pomak i konsenzus“.

Podsetio je da je vrednost radnog sata ove godine 271 dinar, uz opasku da je 2010. godine mesečna minimalna zarada bila 15.700 dinara.

Pored toga, Mali je kazao da će do kraja 2027. godine minimalna zarada biti 650 evra, „kao što je i obećano“.

„Minimalna potrošačka korpa u maju ove godine bila je 53.518 dinara. Taj cilj koji smo zacrtali još pre par godina da dođemo do trenutka kada minimalna zarada pokriva minimalnu korpu, je sada postignut“, rekao je Mali.

Dodao je da povećanje minimalne zarade znači dodatne troškove za privredu, zbog čega će od januara 2025. godine biti povećan i neoporezivi deo dohotka, sa 25.000 dinara na preko 28.000 dinara, odnosno takođe za 13,7 odsto.

Podsetio je da u Srbiji im 114.000 ljudi koji primaju minimalnu zaradu, što je prema njegovim rečima „nikad manje“.

„Taj broj predstavlja manje od pet odsto stanovništva. Naša privreda dobro radi. U prvih šest meseci smo i dalje prva zemlja u Evropi kada je stopa rasta BDP-a u pitanju. Dalkeko smo ispred Francuske i Španije“, rekao je Mali.

Dodao je da će se obe direktive Evropske unije u vezi sa minimalcem ispoštovati, odnosno da minimalac pokriva 50 odsto prosečne zarade i 60 odsto medijalne.

Predsednik Unije poslodavac Miloš Nenezić se zahvalio predstavnicima sindikata zbog toga što usmeravaju radnike da poštuju uslove ugovorenog rada.

„Ono što iskačle iz toga je zloupotreba bolovanja, o kojoj će u narednim sednicama SES-a biti više reči i kao i o skraćenju birokratskih procedura“, rekao je on.

Kako je istakao, Unija  poslodavac je zadoovljna pregovorima.

Andrić: Minimalna zarada se prima samo kada su pogoršani uslovi poslovanja

Predstavnica Ujedinjenih granskih sindikata Nezavisnost Čedanka Andrić rekla je da su pregovori počeli sa predlozima o povećanju sa sedam i osam odsto, a da je postignut konsenzus „koji je dobra polazna tačka za sledeće predloge koje će imati“.

„Vi znate da od 2018. godine insistiramo na tome da minimalna potrošačka korpa mora da bude pokrivena minimalnom zaradom inače je to besmisleno. Niko nije euforičan oko ovoga i mi smo svi rekli da bismo bili zadovoljniji da je taj iznos mogao da bude veći, a ova vrsta konsenzusa je maksimum koji smo mogli da postignemo“, dodala je Andrić.

Istakla je da mininalna zarda mora da bude izuzetak u Srbiji i  da sem toga što treba da se povećava broj ljudi koji prima ovu zaradu,  ne treba ni da se poveća period na koji se ona prima.

„Minimalna zarada se prima samo u situacijama kada su pogoršani uslovi poslovanja“, istakla je Andrić i podsetila da minimalna zarada nije isto što i ugovorena zarada, a da je posao sindikata da se ona povećava, što se najlakše postiže kroz kolektivne ugovore.

Predstavnik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović dodao je da minimalna zarada samo „minimalna i nikada neće biti velika“, a da je cilj je da ona bude dostojanstvena.

„Došlo je do opadanja broja ljudi koji primaju minimalnu zaradu. Nadam se da ćemo sledeće godine moći da kažemo da je ona manja“, kazao je Orbović.

Podsetio je na premijerove reči da kompanije koje su primile subvecnije od drđave treba da poštuju iznos početne zarade koja je predviđena ugovorom.

POdsetio je i da su upravo zbog toga radnici fabrike Jura 17 dana protestovali.

„Poslodavac je uzimao sve njihove dodatke za smene noću, bonuse, itd. Ovo je bio neophodn pomak i neophodno je da se kontrole vrše po firmama i to mnogo znači za radnike“, kazao je Orbović.

Pregovori o minimalnoj zaradi koja će važiti od 1. januara 2025. godine započeli su 15. avgusta. Predstavnici sindikata tražili su da najniža plata bude veća od 60.000, dok su poslodavci predložili povećanje koje je ispod deset odsto.

Sindikat Nezavisnost je na osnovu izvršenih analiza na današnjem sastanku predlagao upravo taj iznos , navodeći da je to „jedini opravdani predlog“.

I predlog Saveza samostalnih sindikata Srbije bio je ambiciozniji, da u narednoj godini minimalac iznosi 61.858 dinara.

Predsendik Srbije Aleksandar Vučić je izjavio pre nekoliko dana da je njegova molba Vladi da se minimalna zarada uveća toliko da prvi put pokrije minimalnu potrošačku korpu i da iznosi od 2025. godine više od 53.000 ili možda 53.500 dinara.

Dogovori o minimalnoj zaradi vrše se dva puta u toku godine sa predstavnicima reprezentativnih sindikata, Unije poslodavaca i predstavnicima Vlade Srbije.