Arhiv UN otkrio da se za zločine u Holokaustu znalo mnogo ranije, ali saveznici nisu pomogli ugroženima

Londonska Viner biblioteka (Wiener Library) ove sedmice otvara za javnost do sada nedostupne arhive Komisije UN za ratne zločine koje prema oceni britanskih medija mogu promeniti način na koji gledamo na istoriju Drugog svetskog rata. Pokazalo se između ostalog da su saveznici o razmerama zločina nad Jevrejima bili obavešteni znatno ranije nego što se do sada smatralo, ali i da suđenja za silovanja kao za ratni zločin nije novina uvedena u sistem nakon rata u Bosni 90-ih godina prošlog veka.

Britanski Independent navodi da materijali ukazuju da su američka, britanska i sovjetska vlada već u decembru 1942. godine znale da je najmanje dva miliona Jevreja ubijeno dok je život dodatnih pet miliona u opasnosti, i da su pripremali optužnice, ali da Saveznici nisu učinili mnogo da bi pružili utočište ugroženima. 

Arhiva koja je stvarana već od 1943. godine, pokazala je da su prvi zahtevi za suđenja potekli iz okupiranih zemalja poput Poljske i Kine, a ne iz Britanije, SAD i Rusije, koje su koordinirale čuvena suđenja iz Nirnberga. 

Kako prenosi Gardijan, arhiva je zatvorena  kasnih 40-ih godina, kao i sama komisija UN, u trenutku kada je Zapadna Nemačka postajala ključni saveznik Zapada na početku Hladnog rata. 

Korišćenje baze je prekinuto, a u isto vreme je zahvaljujući lobiranju američkog antikomunističkog senatora Džozefa Mekkartija da se okončaju suđenja za ratne zločine mnogi osuđeni nacisti ranije pušteni na slobodu, prenosi ovaj list. 

Biblioteka osnovana 1934, dokazi već od 1942.

 Dokazi su prikupljani malo nakon osnivanja UN u januaru 1942. godine, a pokazuju da su silovanja i prinudna prostitucija gonjeni kao ratni zločini u Grčkoj, na Filipinima i u Poljskoj kasnih 40-ih godina, što bi značilo da nije tačno da je reč o novini uvedenoj tek nakon sukoba u Bosni 90-ih godina. 

Dokumenta pokazuju i da je poljska vlada u egzilu dala komisiji UN izuzetno detaljne opise nacističkih logora poput Treblinke i Aušvica, gde su ubijeni milioni Jevreja u gasnim komorama, a ova dokumenta su krijumčarena iz istočne Evrope. 

Viner biblioteku je 1934. godine u Amsterdamu osnovao Alfred Viner kako bi pratio nacistički antisemitizam, a neposredno pre Drugog svetskog rata preneo je kolekciju u London, i sa britanskom vladom sarađivao na obaveštavanju zvaničnika o Hitlerovom režimu i davanju dokaza sa suđenja u Nirnbergu. 

Sada se, kako navodi Gardijan, ova ustanova nalazi u centru Londona  i radi na istoriji Holokausta i genocida, a sarađuje sa Međunarodnom službom za pronalaženje kako bi dalča besplatni pomoć onima koji jiđ traže šta se dogodilo sa njihovim srodnicima koji su nestali u logorima.

„Katalog komisije UN za ratne zločine, koji će moći da se pretražuje preko interneta, biće dostupan na našem sajtu ove sedmice. Ljudi će onda moći da dođu i sami pretraže arhivu“, navodi arhivar biblioteke Hauard Falkson (Howards Falksohn). 

Navodi da se očekuje veliko interesovanje, jer je ovo prvi put da su ta dokumenta dosutupna ikome u Velikoj Britaniji, a neki od dokumenata sadrže više od 2.000 stranica.

„Može se dogoditi da će ljudi moći da ponovo napišu ključna poglavlja istorije koristeći nove dokaze“, navodi on. 

Prioritet bili ekonomija i borba protiv komunizma

 Direktor Centra za međunarodne studije i diplomatiju Univerziteta SOAS u Londonu Dan Pleš ova dokumenta proučava već deceniju, ali je za to morao da dobije posebno odobrenje, a on je i doprineo da se diplomate ubede da se ovaj tajni materijal stavi na raspolaganje javnosti. 

„Ovo je ogroman resurs za borbu protiv poricanja Holokausta. Saveznici nakon rata nikada nisu dali nemačkim vlastima pristup ovoj arhivi. Ovo nikada nije ugledalo svetlost dana“, rekao je on. 

Pleš ukazuje i da već kasnih 40-ih prioritet britanske i američke vlade više nije bio da se nacisti sudski gone, a za tadašnjeg američkog predesednika Harija Trumana glavna stvar je bila borba proti komunizma. 

Independent navodi da su razlozi za smanjeno interesovanje praktične i ekonomske prirode. 

„Među razlozima koje su davali donosioci odluka u SAD i Britaniji za smanjivanje napora za gonjenje nacista je da se podrazumevalo da će barem neki od njih biti potrebni za ponovnu izgradnju Nemačke i protivljenje komunizmu, na koji se u to vreme gledalo kao na veću opasnost“, navodi Pleš prema pisanju Independenta. 

Ukazuje se i na strah SAD za uticaj suđenja na ekonomske odnose sa Nemačkom.