Studija Harvarda iz 1938. otkriva šta nas najviše čini srećnima u životu

Godine 1938. istraživači sa Harvarda započeli su višedecenijsku studiju da bi otkrili šta nas to čini srećnima u životu.

Istraživači su prikupili zdravstvene podatke od 724 učesnika iz celog sveta i postavljali im detaljna pitanja o njihovim životima na svake dve godine.

Suprotno onome što bi mnogi pomislili, to nisu bila dostignuća u karijeri, novac, vežbanje ili zdrava ishrana.

Najdosledniji zaključak do kojeg su istraživači došli tokom više od osam decenija istraživanja je da su pozitivni odnosi sa drugima ti koji nas čine srećnijima, zdravijima i pomažu nam da živimo duže.

Društvena kondicija

Odnosi sa drugim ljudima utiču na nas fizički, zaključuje se u ovoj studiji. Da li ste ikada primetili uzbuđenje koje osetite kada verujete da vas je neko zaista razumeo tokom dobrog razgovora? Ili nedostatak sna tokom perioda ljubavne svađe?

Da biste bili sigurni da su vaši odnosi zdravi i uravnoteženi, važno je vežbati „društvenu kondiciju“, prenosi CNBC.

„Skloni smo da mislimo da će, kada jednom uspostavimo prijateljstva i intimne odnose, oni sami od sebe biti održavani. Ali naš društveni život je živi sistem i njemu je potrebna vežba“, ističe se u istraživanju.

Društvena kondicija tako zahteva da preispitamo svoje odnose i budemo iskreni prema sebi, da vidimo kome posvećujemo svoje vreme i da li održavamo veze koje nam pomažu da napredujemo.

Kako preispitati svoje odnose?

Ljudi su društvena bića, a svako od nas kao pojedinac ne može da pruži sve neophodno sam, zato su nam svima potrebni drugi za interakciju i pomoć.
Studija koju je Harvard radio pokazala je da postoji sedam osnovnih stubova podrške:

• Sigurnost i bezbednost: Koga biste pozvali ako se probudite uplašeni usred noći? Kome biste se obratili u trenutku krize?
• Učenje i rast: Ko vas podstiče da isprobate nove stvari, preuzmete rizike, ostvarite svoje životne ciljeve?
• Emocionalna bliskost i poveravanje: Ko zna sve (ili većinu) o vama? Koga možete pozvati kada se osećate loše i biti iskreni u vezi sa svojim osećanjima?
• Potvrda identiteta i zajedničko iskustvo: Da li postoji neko u vašem životu ko je sa vama podelio mnogo iskustava i ko vam pomaže da ojačate osećaj ko ste?
• Romantična intimnost: Da li ste zadovoljni količinom romantične intimnosti u vašem životu?
• Pomoć: Kome se obraćate ako vam je potrebno neko znanje ili pomoć u rešavanju praktičnog problema (npr. sadnja drveta, popravljanje WiFi veze)?
• Zabava i opuštanje: Ko vas zasmejava? Koga pozivate da pogledate film ili da idete na putovanje, ko vas čini da se osećate povezano i opušteno?

Neće svima svi ovi tipovi podrške biti važni u životu, ali svako može da razmisli koji od njih jesu i da se zapita da li dobija dovoljno podrške u tim oblastima.

Može da se desi da shvatite da imate puno ljudi sa kojima se zabavljate, ali nikoga kome možete da se poverite. Ili možda imate samo jednu osobu kojoj se obraćate za pomoć, ili da vas osoba koju uzimate „zdravo za gotovo“ zapravo čini da se osećate sigurno i bezbedno.

Nemojte se plašiti da se obratite ljudima u svom životu, poručuju autori studije, doktori psihijatrije. Bilo da je to promišljeno pitanje ili trenutak posvećene pažnje, nikad nije kasno da produbite veze koje su vam važne, napominju oni.