Mreža: Nezakonito davati državne njive investitorima pre restitucije

Mreža za restituciju uputila je danas otvoreno pismo nadležnim državnim organima Srbije u kojem ih je upozorila da je nelegitimno i nezakonito da se državne njive izdaju pre no što se okonča proces restitucije.

Mreža za restituciju je navela da Komisija za davanje poljoprivrednog zemljišta u dugoročni zakup investitorima nije još javno saopštila kome je od 150 zainteresovanih ulagača dodelila državne njive iako je to, shodno rokovima koje je propisala Vlada Srbije, trebalo da uradi najkasnije 15. aprila.

„Apelujemo na članove Komisije da državno zemljište ne daju investitorima na taj način pre okončanja vraćanje imovine u postupcima restitucije jer je to, ocenjuje ova organizacija, nelegitimno i nezakonito“, navodi se u saopštenju.

Dodaje se da je Mreža za restituciju uputila danas dopis svim članovima te komisije ministrima Branislavu Nedimoviću, Goranu Kneževiću, Dušanu Vujoviću te savetnicima Nenadu Kataniću i Draganu Miliću, u kojem ih je pozvala da ne daju saglasnost na investicione planove čiji je suštinski deo davanje zemljišta u dugoročni zakup, jer proces restitucije nije završen.

„Eventualni ugovori o zakupu zemljišta, na osnovu dobijenih saglasnosti Komisije, pre okončanih postupaka restitucije, predstavljali bi kršenje zakona“, navodi se u dopisu koji je potpisao predsednik Mreže za restituciju Bogdan Veljković.

Ukazuje se na to da državno poljoprivredno zemljište još nije popisano, te da je Uprava za poljoprivredno zemljište uz lokalne samouprave koje gazduju njivama, „nesavesnim radom omogućila gubitke po budžete Republike, AP Vojvodine i lokalnih samouprava od blizu 200 miliona evra na godišnjem nivou“.

Dodaje se da je autor spornih izmena Zakona o poljoprivrednom zemljištu iz decembra 2015. godine bila upravo nekolicina zaposlenih u upravi, što i ciljeve predlaganja normi koje se tiču davanja zemljišta po povlašćenim uslovima, čini „uveliko spornim“.

„Ne manje važna je i činjenica da bi se eventualnim davanjem zemljišta u dugoročni zakup, dodatno otežalo stvaranje slobodnog i monopola lišenog tržišta zakupa poljoprivrednog zemljišta, te sprečio slobodan protok kapitala. U dogledno vreme, narušila bi se i slobodno tržište poljoprivrednim zemljištem, stvaranjem povlašćenih pojedinaca koji bi obilato koristili na ovaj način dobijene privilegije, što je i u suprotnosti sa potpisanim Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju“, navodi se u dopisu.