Od 2014. do 2023. godine Kina je uložila više od šest milijardi američkih dolara u Srbiju, rekao je državni sekretar u Ministarstvu unutrašnje i spoljne trgoivne Srbije Stevan Nikčević. On je na konferenciji posvećenoj trgovinskoj i ekonomskoj saradnji Srbije i kineske provincije Šandong rekao da je zahvaljujući sporazumu o slobodnoj trgovini sa Kinom ove godine olakšana trgovina za preko 60 odsto proizvoda.
Kako razvoju trgovine prethodi razvoj infrastrukture, Nikčević je podsetio na projekte koji se realizuju u Srbiji uz pomoć kompanija iz provincije Šandong, kao što su auto-put Beograd-Zrenjanin i Zrenjanin-Novi Sad, brza saobraćajnica Iverak-Lajkovac i deonice auto-puta Beograd Niš.
Kompanije koje dolaze iz Šandonga su završile više od 50 kilometra na koridoru 11, deonice Obrenovac-Ub i Lajkovac-Ljig, podsetio je Nikčević.
„Sledi otvaranje Šandong zajendičkog centra kinesko-evropske brze železnice i dolazak brzog specijalizovanog voza iz provincije Šandong u Inđiju. Ovaj teretni voz koji prevozi sirovine potreban je za fabriku guma Linglong„, rekao je Nikčević.
Dodao je da će se dolaskom kompanije i uspostavljanjem zajedničkog centra kinesko-evropske brze železnice u Srbiji poboljšati ukupan kapacitet logističkih usluga China railway express-a.
„Ovim će se dodatno unaprediti mogućnost skladištenja robe iz Kine u Evropu, a Srbija će postati važan logistički hab u ovom delu Evrope“, rekao je Nikčević.
Generalni sekretar u Ministarstvu spoljnih poslova Srbije Dušan Kozarev rekao je na konferenciji da danas „gotovo da nema oblasti koju nije dotakla srpsko-kineska saradnja uključujući i onu na lokalnom nivou“.
To, kako je kazao, potvrđuje i susret srpsko-kineske poslovne zajednice na skupu o trgovinskoj saradnji između Srbije i jedne od najbogatijih provincija Šandong, čije kompanije svojim poslovanjem aktivno doprinose ekonomskom razvoju zemlje, kao što je i Linglong.
„Kao zemlja obuhvaćena inicijativom Pojas i put i aktivna učesnica China Innovation and Entrepreneurship Seminar (CIES), možemo se pohvaliti uspostavljanju i planiranim direktnim linijama između naših gradova, povezanim kargo linijama između Kine i Evrope i brojnim infrastrukturnim projektima, robnoj razmeni od 5,6 milijardi evra u 2023. godini kao i poziciji Kine kao najvećeg stranog investitora već tri uzastopne godine sa kumulativnom vrednošću od šest milijardi evra“, rekao je Kozarev.
Dodao je da su za nešto manje od dve godine kineski investitori povećali broj novootvorenih radnih mesta u Srbiji za skoro petinu.
„Danas kineske kompanje zapošljavaju oko 31.000 radnika, od čega se 45 odsto odnosi na autoindustriju“, kazao je Kozarev.
Ministar informisanja i telekomunikacija Srbije Dejan Ristić podsetio je da je Kina jedan od najznačajnijih ekonomskih partnera i jedan od najvećih investitora u srpsku privredu.
Dodao je da je na konferenciji o ekonomskoj i trgovinskoj saradnji i razmeni između Kine (Šandog) i Srbije učestovovalo preko 50 kompanija (od dobavljača do ponuđača) i preko 80 kompanija iz Srbije koje prepoznaju značaj vlada obe zemlje i ostalih institucija.
Ambasador Kine u Srbiji Li Ming rekao je da su u maju ove godine tokom posete predsednika Kine Srbiji u razgovoru sa predsednikom Aleksandrom Vučićem donete važne odluke i rezultati koji se tiču oblasti trgovine i ekonomije.
„Možemo videti da je bilateralna trgovina između Kine i Srbije porasla osam puta u poslednjih 10 godina a izvoz iz Srbije u Kinu 180 puta u 2023. godini. Direktne investiicje Kine u Srbiju iznose 1,37 milijardi evra. Kina je postala drugi najveći trgovinski partner Srbiji i glavni izvor investicija. Prema statističkim podacima, kineske kompanije su otvorile više od 20.000 radnih mesta u Srbiji, a poslednjih godina provincija Šandong je sve više uključena u Srbiju kroz investicije“, rekao je Ming.
Li Ming je pozvao kineske firme iz Šandonga da investiraju i dođu u Srbiju.
Podaci pokazuju da u Srbiji posluje 1.560 privrednih društava sa većinskim kineskim kapitalom i da je u njima angažovano oko 20.600 radnika.
Sporazum o slobodnoj trgovini stupio na snagu 1. jula
Sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom stupio je na snagu 1. jula ove godine, a potpisan je u oktobru prošle godine u Pekingu. Zahvaljujući njemu više od 10.000 proizvoda iz Srbije i oko 9.000 iz Kine će moći nesmetano da se probiju na tržišta dve zemlje. Uz Srbiju ovakav Sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom u Evropi imaju samo Švajcarska i Gruzija.
Prvog dana stupanja Sporazuma na snagu, 60 odsto robe je oslobođeno carina, a u narednih pet do 10 godina carine će biti oslobođeno još 30 odsto robe, dok će najosetljiviji proizvodi, pre svega poljoprivredni, biti i dalje zaštićeni.
Roba koja će biti oslobođena carina za pet godina do tada će godišnje imati umanjenu carinu za po 20 odsto, dok će roba koja će biti bez carina za 10 godina, do tada godišnje imati smanjenje carina od po 10 procenata.
Takođe, sporazumom je predviđeno smanjenje carina i za vozila koja će se iz Kine uvoziti u Srbiju.
Spoljnotrgovinska razmena Srbije i Kine u 2023. je bila 6,09 milijardi dolara, od čega je 1,2 milijarde činio izvoz iz Srbije
Prema podacima Privredne komore Srbije, na listi pet glavnih izvoznih proizvoda iz Srbije u Kinu bili su rude bakra i koncentrati, katode, obrađeno drvo bukve, potom smrznuto goveđe meso i motori.
Istovremeno, prvi na listi kineskih proizvoda po vrednosti uvoza u Srbiju bili su kotlovi, pametni telefoni, portabl mašine, uređaji za klimatizaciju i obojeni lim.
Ministarstvo poljoprivrede usvojilo je žalbe i ukinulo rešenja o pasivizaciji seoskih domaćinstava Predraga Veljkovića, Zlatka Kokanovića i Đoke Ćurčića, a predmeti su vraćeni prvostepenom organu na ponovni ...
Gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić najavio je da će javni prevoz u Beogradu od 1. januara 2025. godine biti besplatan za sve, prenosi N1.„Od 1. januara 2025. godine sav javni prevoz u Beogradu biće ...
Japanski proizvođači automobila Nisan i Honda potvrdili su danas da razmatraju mogućnosti bliske saradnje, ali su demantovali da ti pregovori uključuju i spajanje u jedinstvenu kompaniju.Ranije danas nei...
Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) podneo je inicijativu za ocenu ustavnosti i zakonitosti odluke kojom su zgrade Generalštaba i Ministarstva odbrane u Beogradu izgubile sta...
NOVA EKONOMIJA
prtplatite se za čitanje premium sadržaja
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rsInforamcije koje imaju dodatnu vrednost
Koristimo kolačiće kako bismo osigurali da vam pružimo najbolje iskustvo na našoj veb stranici. Ako nastavite da koristite ovaj sajt, pretpostavićemo da ste saglasni sa tim.Ok