Srma, mašina koja istovremeno ore, sitni, ravna zemlju i seje

Pronalazač, poljoprivrednik i automehaničar iz Sivca Stanko Mandić za razvoj svoje „Srpske ratarske mašine“ dobio je od Svetske banke 80.000 evra. Za serijsku proizvodnju treba mi pomoć države

„Pronalazaštvo je osobina maštovitih ljudi. Oni često stvaraju i promašaje, a patenti nisu ekonomski opravdani. Ja hoću da je praktično i da je bolje od svega drugog“, objašnjava Stanko Mandić, penzioner, automehaničar, poljoprivrednik i više od svega pronalazač koji je patentirao „Srpsku ratarsku mašinu“. Ta mašina u jednom potezu ore njivu, sitni i ravna zemlju, razbacuje mineralno đubrivo i seje. Stručnjaci sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu izračunali su da smanjuje troškove za 100 evra po hektaru. U odnosu na standardnu obradu zemlje potrošnja nafte je manja za 50 odsto, potrebno je 20 odsto manje radnih sati čoveka, a 30 odsto manje mašinskih sati.

Takođe je manje i ulaganje, jer se ovde kupuje jedna mašina, dok u standardnoj obradi treba kupiti sve nastavke za traktor posebno, a posledično manji su i troškovi održavanja. Ekonomičnost je očigledna, ono za šta u konvencionalnoj obradi zemlje traktorista treba četiri ili pet puta da pređe njivu, Srma obavlja odjednom. Međutim, ovde se krije još jedna prednost ove mašine, a to su veći prinosi. Naime, opet su stručnjaci utvrdili da je veliki problem za klijavost i razvoj biljaka to što traktor kada prelazi preko njive, sabija zemlju.

Otuda se procenjuje da je, zbog toga što je praktično izbačeno gaženje zemlje traktorom, veći prinos 10 do 20 odsto. Takođe, zemlja na ovaj način ne gubi vlagu kao posle oranje, pa i ovo povećava prinos, što prema procenama tima sa novosadskog Poljoprivrednog fakulteta, u čvrstoj valuti iznosi 100 do 150 evra po hektaru. Ogledi na njivi su pokazali da ova mašina za 40 minuta odjednom poore, istanjira i izravna, ako treba i pođubri i poseje njivu od jednog hektara i za to potroši 18 litara nafte. Za sve ove funkcije posle oranja traktor potroši tek 10 odsto više energije.

„Inovacija je unapređenje nekog već postojećeg proizvoda ili tehnologije. Ovo nije inovacija, ovo je pronalazak, jer se koristi sasvim nov način obrade zemlje kojim se ostvaruje ušteda, ali ne na uštrb prinosa. Sa ovolikim uštedama po hektaru, možete zamisliti koliko bi se uštedelo na milion hektara. Srpska poljoprivreda bi procvetala, ali problem je što ljudi ne žele da prihvate ništa novo. Boje se da prihvate novinu.  Kažu  – toliki instituti i kompanije po celom svetu nisu smislili, a običan čovek iz Sivca je napravio. Neki nisu ni videli, a uzeli da kritikuju”, kaže Mandić.

Prvi prototip napravljen je pre 14 godina, a u međuvremenu Mandić je mašinu popravljao i tražio pomoć i na tome mnogo vremena izgubio.

„Prvo sam stupio u kontakt sa nekim profesorima sa Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu, ali nisu me razumeli i tu sam izgubio tri godine. Potom sam pokušao saradnju sa Gošom, direktor je imao dobru volju, ali njegovi inženjeri nisu i tu sam izgubio još četiri godine. Išao sam na sajmove mehanizacije sam i izlagao mašinu, srećom nisu mi naplaćivali. Kako god, ja sam video da je to prava stvar i rešio sam da se borim.

Posle sam naišao na profesora Ratka Nikolića sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu i on je patent prihvatio bez sumnji. Njegov tim je obavio ispitivanja i merenja, a jedan od njegovih studenata je i magistrirao na mojoj mašini. Onda sam dobio sredstva od Ministarstva nauke za izradu prototipa, a od tada otprilike počela je i veća podrška indivudiualnim inovatorima, pošto je u institutima bilo veoma malo inovacija koje su išle ka privredi”, priča Mandić.

Kritičari su postali tiši kada je početkom ove godine Svetska banka odlučila da odobri grant od 80.000 evra ovom pronalazaču i njegovom preduzeću „Srma zip” da za godinu dana napravi dva prototipa ove mašine za četvorobrazdni i šestobrazdni plug obrtač koji se sve više koristi u svetu.

„Sve mora biti dokumentovano, za svaku nabavku raspisan tender, a sredstva da se troše domaćinski. Ljudi iz Svetske banke dolaziće u kontrole”, priča pronalazač iz Sivca.

Od 1.septembra Mandić se sa svojom malom, ali odabranom ekipom preselio u halu nekadašnje fabrike armature „Istra” u Kuli, koju je uzeo pod zakup i u kojoj će razvijati svoju mašinu. Posle toga, ako zadovolji sve uslove, trebalo bi da sledi serijska proizvodnja, ali sa njom i muke, kako naći novac za finansiranje proizvodnje.

„Nema investitora  da ulažu u proizvodnju. Svi bi radije da daju pod kamatu, ili da otvaraju trgovine. Neki su se javljali, ali bi oni da uzmu sve. E pa, ne dam. Uzdam se u državu. Ako ministri i političari ne vide korist od ovog za Srbiju, nek im je na čast. Ako bi država na primer uložila u serijsku proizvodnju, nek postane vlasnik 50 posto, a posle nek i proda svoj deo. Postoji još jedna mogućnost, a to je da Svetska banka posle ovog, da još jedan grant od 300.000 evra, ali sa 30 odsto učešća”, polaže Mandić nade.

Ruku na srce, do sada je imao pomoć države, pre svega Ministarstva nauke. Do sada je tri puta dobijao sredstva od ovog ministarstva za razvijanje svojih patenata, u ukupnom iznosu od oko 2,7 miliona dinara. Upravo preko Fonda za inovacionu delatnost je i došao do granta Svetske banke.

Takođe je i jedinu do sada mašinu prodao poljoprivredniku iz Sivca, koji je za to dobio kredit od pokrajinskog Fonda za razvoj. On kaže da zbog nepoverljivosti ljudi mora prvo da im da da koriste mašinu, pa tek onda da proda i to po „reklamnim cenama”.

„U serijskoj proizvodnji velika mašina od 2,2 metra trebalo bi da košta oko 20.000 evra, ali bi se isplatila za samo jednu godinu, ako se obrađuje 100 hektara. Problem sa prodajom je i što poljoprivrednici već imaju neke mašine koje su skupo platili i onda ne bi da kupuju novu koja sve njih menja, iako bi se isplatila”, objašnjava Mandić.

Za kraj, izgleda da Mandić ima pronalazačku crtu u genima. Prema njegovim rečima, majka Nikole Tesle, Đuka je od Mandića iz Jošave kod Udbine, odakle je i Stanko Mandić rodom.

BROJKE:

• 100 evra po hektaru štedi srpska ratarska mašina

• 50 % manja potrošnja nafte

• 20 % manje radnih sati čoveka

Biomasa za grejanje

Srpska ratarska mašina nije jedini, a ni prvi pronalazak Stanka Mandića. On je još 1981. godine dobio Oktobarsku nagradu opštine Kula za univerzalni tovarni sanduk za šlepere u vrednosti tadašnjih 30 plata. Njegovi izumi nisu stali sa ratarskom mašinom. Već radi na mašinama za sakupljanje oklasina, otpadaka koji ostaju kada se sa klipa kukuruza okruni zrno, njihovo presovanje i pakovanje, kako bi se koristili kao biogorivo za grejanje, uz minimalno zagađenje.

Tekst možete pročitati u trećem broju štampanog izdanja „Nova Ekonomija“