Kako će banke nadokanaditi gubitak od ograničenih kamata: Da li nas čekaju skuplje provizije ili nove usluge?

Prošlog petka okončana je javna rasprava Nacrtu Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, koji je predložila Narodna banka Srbije (NBS). Ako zakon skupštinsku proceduru prođe bez većih izmena, građani će moći da se nadaju manjim kamatama na bankarske pozajmice. 

Privreda nije obuhvaćena ograničenjem kamata, pa sa pravom strahuje da će teret nove mere podenti sama, a građani se pribojavaju od rasta cena drugih bankarskih nameta, usluga i/ili provizija. Pošto banke nisu humanitarne organizacije, odnosno da posluju radi ostvarenja profita, upućeni u kretanja na tržištu očekuju da će banke rezati troškove, „pojačati“ cene svojih svakodnevnih usluga – ili će manjak koji nastane pokušati da kompenzuju ponudom novih usluga. 

Podsećamo, novim Zakonom predloženo je ograničenje nominalne kamatne stope na nivo prosečne ponderisane kamatne stope, uvećane za jednu četvrtinu.

Prema aktuelnoj računici za dinarske gotovinske kredite, maksimalna nominalna kamatna stopa bila bi 15,67 odsto, a za sve novoodobrene dinarske gotovinske kredite efektivna kamatna stopa se računa kao zbire stope zatezne kamate i četiri procentna poena, što je trenutno 15,75 odsto.

NBS je u jednom od odgovora na novinarska pitanja pojasnila da bankarske naknade zbog predstojećeg „plafoniranja“ neće moći arbitrarno i neograničeno da rastu, odnosno da će sa svim pratećim troškovima odobravanja kredita morati da ostanu ispod propisanog maksimuma.

„Nominalna stopa (će) morati da bude ispod ovog maksimuma, kod nekih vrsta gotovinskih kredita ili određenih kategorija korisnika i ispod prosečne ponderisane stope, kako bi se ostavilo prostora za određene naknade za prateće usluge poput osiguranja života ili otplate, naknade za održavanje računa i slično“, navodi NBS.

„Ćutolozi“

Udruženje banaka Srbije (UBS) nije želelo da za Novu ekonomiju prokomentariše zakon u najranijoj fazi postupka, odnosno tokom javne rasprave. Zato još ne znamo kakav je stav njenih članica prema novom zakonu. 

„Izmene i dopune pomenutog zakona su još uvek u fazi nacrta, a nadležni odbori, koje čine predstavnici banaka pri Udruženju banaka Srbije, trenutno razmatraju predložene nacrte“, navodi se odgovoru koji je UBS prosledila Novoj ekonomiji prosledila krajem juna.

Uzrok za „ćutanje“ banaka list Danas vidi i u ovogodišnjim rekordnim profitima banaka. Devet banaka koje kontrolišu skoro 90 odsto bankarskog tržišta (merenog učešćem aktive) povećalo je svoju dobit za 34,6 odsto u prvih šest meseci.

Primera radi, ni kada je NBS prošle godine ograničila kamatne stope na stambene kredite (što će verovatno biti na snazi do kraja 2026. godine) – banke se nisu (barem javno) usprotivile ovom vidu ograničavanja slobode tržišta.

Sagovornici Nove ekonomije podsećaju da su banke svoje provizije za proteklih pet godina u proseku skoro utrostručile. 

Skuplja stara usluga ili ponuda nove

Urednik i osnivač portala Kamatica Dušan Uzelac navodi da provizije zavise od banke do banke, odnosno od njihovih „ambicija za sticanjem novih klijenata“, da zapravo prodaju mnoštvo proizvoda, te da je praktično nemoguće utvrditi koje provizije su najviše poskupele.

„Banke ne funkcionišu na taj način – da ako izgube prihod na jednoj strani (poskupljuju proizvod) na drugoj strani – već su uvek u traženju načina za pravljenje profita, dakle nevezano od toga da li će im zakon ograniči drugi kanal profita. Banke su uvek u procesima merenja i testiranja, bilo da je reč o većim naknadama za postojeće usluge ili izmišljanjem novih proizvoda koje bi ponudili stanovništvu, a sve u skladu sa reakcijom stanovništva, odnosno voljom da (nove proizvode ili provizije) plate“, rekao je Uzelac.

On dodaje i da najveće domaće banke, zbog prirode tržišta i neinformisanosti građana, prodaju proizvode koji su možda i skuplji nego što bi bili – pošto ne znaju za jeftinije alternative.

„Na primer, postoji osnovni tekuću račun za koji je NBS definisala cenu od 150 dinara. Taj osnovni tekući račun možete uzeti u bilo kojoj banci, ali će vam bez ove informacije u svakoj banci prodati tekući račun sa nekim paketom usluga koji košta 300, 400, 500 ili više dinara. To je krajnji rezultat koji ide u korist banaka, jer mi generalno ne marimo previše za novac. Zbog toga su bankarske usluge idealno mesto za rast svih provizija. Upravo je i iz tog razloga je krenula inicijativa NBS da se dodatno zaštite korisnici finansijskih usluga kroz novi Zakon“, smatra Uzelac.

On dodaje i da ne postoji precizna računica koliko su rasle provizije u poslednjih pet godina, ali da je „svakako tačno da su rasle, i to u skladu sa strategijom poslovanja banaka i razvojem tržišta“.

Dragan Erić, redovni profesor Beogradske bankaraske akademije, kazao je da su se u proteklih pet godina unazad „desile neke ranije nenormalne i nezamislive situacije“ koje su i dovele do snažnog rasta kamata i, sledstveno, profita banaka.

„Kod nas specifična situacija je da imate stabilan kurs, a imate inflaciju što znači da rastu nominalni agregati u dinarima. Pri fiksnom deviznom kursu raste i zarada, tako da je ta profitabilnost banaka pod znakom pitanja, ali sigurno da su profitabilne. Još jedan faktor je da banke već godinama idu na smanjenje troškova, što znači idu na zatvaranje ekspozitura, filijala, smanjuju broj ljudi. Pa zato se i više prelazi na elektronsko bankarstvo. Ono što je specifično za nas, posebno za privredu, je da nemate alternativu. Morate da odete u banku po kredit. Nemate na primer mikro kreditnu instituciju, u kojoj bi kredit možda bio skuplji, ali bi ga brže dobili. S druge strane koncept tržišta kapitala je ovde dosta zapostavljen“, ocenjuje Erić.

Sa ovime se slaže i Uzelac, koji kaže da se usled nedostataka alternative za finansiranje na tržištu profitne marže ugrađuju i u nekreditne proizvode – odnosno u provizije i naknade.

Glavni prihod ostvaruje se na takozvanim „transakcionim naknadama“, odnosno naknadama koje banke ubiraju po osnovu transakcija.

„To je i bila ideja od početka te famozne digitalizacije – da se bankarima smanji operativni trošak, jer digitalizacija pretvara nas, građane, u službenike banke, jer mi popunjavamo priznanice. Sa druge strane, IT sistemi banaka odrađuju taj deo posla i tako oslobađaju bankama prostor da smanjuju broj zaposlenih i broj filijala, što im donosi veći profit“, zaključuje Uzelac.

Primer sa tržišta

Nije lako naći jednostavan pregled naknada i tarifa na sajtovima domaćih banaka. Jedan od primera koji smo pronašli jeste banka koja je 1. maja 2024. godine prikazala stavku vođenje platnog računa za pravna lica po ceni od 390 dinara.

Ta ista stavka na datum 1 oktobar 2021. godine za pravna lica koštala je 595 dinara.

Ali, ono što i srpski privrednici (a i neki građani) znaju do sada iz iskustva, dokument se mora pročitati do kraja, a naročito stavke ispisane najsitnijim slovima.

Niže u dokumentima, pojedinim uslugama cene su povećane, pa na primer za bezgotovinske platne transakcije, na platni račun kod drugog pružaoca platnih usluga (eksterni prenos) za kliring naloge i IPS naknada je ove godine 0,10 odsto, dok je u 2021. ta naknada iznosila 0,06 odsto.

Za RTGS naloge naknade su u ovoj godini na 0,12 odsto, dok su u 2021. godini bile na 0,07 odsto. Dakle, cena osnovnog paketa je smanjena, ali su neke druge usluge koje možda i koristite u okviru banke, povećane.

Ovakvih primera je bezbroj širom bankarskog sektora u Srbiji.